Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје […]
То је “најужаснији документ који је једна држава икада уручила некој другој држави” оценио је, аустроугарски ултиматум Србији, британски министар спољних послова Едвард Греј […]
На овом месту бисмо се веома кратко осврнули на само једну ординарну пропагандно-фалсификаторску подвалу из револуционарно-гангстерског животописа „нашег највећег сина свих наших народа и народности“ од Вардара па до Триглава. Наравно, овакве цртице из вођиног животописа нећете наћи у његовим званичним биографијама и хронолошким прегледима револуционарне делатности типа: Branislav Ilić, Vojislav Ćirković (priredili), Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita, Beograd, Export-Press, 1978 […]
Сасвим је разумљиво зашто албанска албанологија одбацује “кавкаско” а говори само о “илирском” пореклу Албанаца – поред етничког жели се зацементирати тапија над КосМетом (чији су топоними скоро искључиво словенско-српски) и на основу наводног старијег албанског повесног права у односу на Србе пред међународном научном јавношћу […]
Article „Hrvatska stranka prava i pitanje jezika u Dalmaciji od 1903. godine do stvaranja hrvatsko-srpske koalicije 1906. godine“, Vojno delo (Military Affairs), Interdisciplinarni naučno-teorijski časopis (Military Affairs, Interdisciplinary Scientific Theoretical Journal), Regionalno izdanje (Regional edition), No. 3, 2019 (April-May 2019), Ministarstvo odbrane Republike Srbije (Ministry of Defence of the Republic of Serbia), Belgrade, Serbia, pp. 342−373 […]
Данас, након скоро три деценије од како је балтичка Литванија прогласила своју другу независност (11. марта 1990. г.) и сами Литванци живе у великој дилеми: ком делу Старог континента припадају – западном, северном, централном или источном, тј. ком делу Европе припада њихов културолошко-цивилизацијски идентитет […]
Кључна чињеница у читавој овој причи управо и јесте директно самопризнање Виљема Вокера да су тог 15. јануара 1999. г. (као и након тога) у селу Рачку били наоружани Албанци који су пуцали и на које се пуцало од стране органа јавног реда државе Србије […]
Иако је у почетку након стављања потписа на Кутиљеров план о кантонизацији Б-Х изгледало да је грађански рат и стварно избегнут постизањем искреног споразума све три стране о међународно признатој јединственој и функционалној „Швајцарској на Балкану“ лидер муслиманске преговарачке стране – Алија Изетбеговић, прави неочекивани политички salto mortale који само неколико дана касније уводи БиХ у крвави грађански рат […]