Hits: 3803
Прошла је још једна годишњица од убиства „првог демократског премијера Републике Србије“ (2003.) како то стоји у поднаслову званичне интернет презентације лика и дела Др Зорана Ђинђића, а које негује Демократска странка уз спонзорску подршку амбасаде Савезне Републике Немачке у Београду (јасно пише на сајту), а под рекламом „Виртуелни музеј Зорана Ђинђића“.
Након премијеровог убиства о Зорану Ђинђићу се доста писало и говорило али је један феномен из његовог живота ипак изостао а то је политичка паралела са Јосипом Брозом Титом на коју бих у доњим редовима указао без икаквих личних политичких или идеолошких конотација и претензија. Једноставно, чињенично стање.
Круцијална политичка паралела између Јосипа Броза Тита и Др Зорана Ђинђића је та да су и један и други користили потпуно исти метод доласка на власт у Београду. Јосип Броз је 1944. тражио од Лондона да се бомбардује Србија (и одређивао циљеве бомбардовања) што су Британци и делом Американци и урадили исте године и тако припремили терен „маршалу“ у физичком и моралном смислу да уз помоћ совјетских тенкова и тешке артиљерије са својим партизанима са простора НДХ освоји Београд и Србију у октобру исте године.
Слично Јосипу Брозу, и Зоран Ђинђић је у интервјуу израелском листу „Харец“ тражио да НАТО настави са бомбардовањем Србије и Црне Горе 1999., тј. са убијањем њених грађана и масовним рушењем инфраструктуре земаља које му нису биле Отаџбине с обзиром да је он рођен у суседној Босни и Херцеговини (у Босанском Шамцу исто као и Алија Изетбеговић) у официрској породици – отац му је био официр Брозове ЈНА (родом из села Прекопуце у општини Прокупље). Иначе, као и Јосип Броз и Зоран Ђинђић је рођен преко Дрине.
Чињеница је да се на студијама у Немачкој Зоран Ђинђић изјашњавао као „леви анархиста“ што је у суштини и Јосип Броз био за време револуционарног преотимања власти у Другом светском рату. Тако је испало да су се ова двојица левих анархиста нашла на истом задатку спровођења политике својих мецена са запада у суседној Србији коју су свесно избомбардовали да би се домогли власти у њој ради спровођења реформи и бољег сутра. И један и други почивају у истом граду избомбардованог по њиховим жељама.
И Зоран Ђинђић је као и Јосип Броз побегао из ратног вртлога када је било најтеже и то у ратним условима. Тито је то урадио за време немачког десанта на Дрвар 1944. а побегао је у Италију. Зоран Ђинђић се склонио у Црну Гору за време НАТО агресије на СРЈ 1999.
Може се повући још једна паралела између Јосипа Броза Тита и Др Зорана Ђинђића. Као што ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић није ухапсио и/или ликвидирао Јосипа Броза у Струганику или Брајићима 1941., а то је од њега чак и захтевано од његових потчињених, ни Слободан Милошевић није никада нити ухапсио нити ликвидирао Зорана Ђинђића док је био на власти, а имао је више од десет година времена. Међутим, Јосип Броз је ухапсио и ликвидирао Дражу Михаиловића (1946.) што је и Зоран Ђинђић исто урадио са Слободаном Милошевићем (2001.). Подсетимо се да је Зоран Ђинђић ухапсио Слободана Милошевића у току ноћи и изручио Хагу и то на најсветији српски празник Видовдан и тако погазио своју задату реч од 6. октобра 2000. да то неће да уради (колико је мени познато, сведоци су били генерал Момчило Перишић и Др Војислав Коштуница). На „кварно“ је и „маршал“ ухапсио ђенерала.
У Ђинђић-Милошевићевом случају се може повући и паралела са случајем Коџа Милош-Вожд Карађорђе из 1817. Ипак, за разлику од Великог Милоша, Ђинђић није подигао никакву цркву Покајницу већ је напротив прекинуо судски процес НАТО агресорима на Савезну Републику Југославију и убицама њених грађана из 1999. који је Слободан Милошевић с правом покренуо. Познато је да се величина једне политичке личности, а властодржаца нарочито, огледа у јавном покајању за своје погрешне кораке поготово према својим најљућим противницима. Стога је Милош и заслужио народни епитет „Велики“.
На крају, ко је био и остао Др Зоран Ђинђић као политичар и државник можда је најбоље прокоментарисао британски аналитичар Нил Кларк и то само два дана након његовог убиства својим чланком у Гардијану под насловом „Београдски квислинг“ (Neil Clark, “The Quisling of Belgrade”, The Guardian, 14. март 2003). Јосип Броз Тито је такође био београдски квислинг од 1948. до краја живота и то истим спонзорима као и Зоран Ђинђић.
Проф. др Владислав Б. Сотировић
Вилњус, Литванија
www.global-politics.eu/sotirovic
sotirovic@global-politics.eu
© Vladislav B. Sotirović 2021
Personal disclaimer: The author writes for this publication in a private capacity which is unrepresentative of anyone or any organization except for his own personal views. Nothing written by the author should ever be conflated with the editorial views or official positions of any other media outlet or institution.
Origins of images: Facebook, Twitter, Wikimedia, Wikipedia, Flickr, Google, Imageinjection, Public Domain & Pinterest.
Read our Disclaimer/Legal Statement!
