МОЈ КОМЕНТАР: “Зашто Владимир Путин дискриминише косметске Србе?”

May 31, 2020Vladislav B. Sotirovic

На билатералном састанку председника Русије и званичних представника Европског јеврејског конгреса 19. јануара 2016. године, Јевреји замолише Владимира Путина да предузме потребне кораке зарад побољшања генерално лошег положаја јеврејске заједнице на Старом континенту. И гле, председник Путин, не баш у шали, позва све европске и Јевреје из целог света а што су отишли из СССР-а да напросто емигрирају у Русију.

На први поглед, веома племенит па чак и демократичан потез руског председника. Али… Хајде да мало проанализирамо целу ствар.

По представницима Јевреја, постоје бар две “несношљивости” положаја Јевреја у Европи, због: 1) антисемитизма, и; 2) прилива муслиманских имиграната са Блиског истока у Европу. Стога су ова и оваква два разлога, по Јеврејима, сасвим довољна за исељавање из Европе, а по председнику Путину, да их позове да емигрирају у Русију. Овде нећемо разматрати зашто европски Јевреји не желе да се иселе у своју националну државу – Израел (нити у САД), већ нас интересује зашто председник Путин у Русију позива припаднике народа који нема никакве етничке, расне, језичке, културне, нити националне везе са његовом земљом.

Али ту се јавља још озбиљније питање: да ли само европски Јевреји (можда као припадници “изабраног народа”?) имају право и привилегију да емигрирају у (“обећану земљу”?) Русију не би ли се склонили од евротерора, или је Путинов позив демократски, једнаковажећи за све народе, етничке групе, верске мањине, итд., све који се суочавају са истим, па и много неподношљивијим животним условима и терором којег трпе у родној земљи и својој средини. На пример, да ли такво право важи и за косовске Србе?

Упоредимо ли у каквим условима данас живе европски Јевреји и косовски Срби, намеће се закључак да та два случаја немају ничег заједничког, бар из четири чињенична разлога:

1. Данашњи европски антисемитизам није непосредан, суров и отворен, него прикривен и мекушан. Да, постоји, али никако не може бити достатан разлог да Јевреји групно или појединачно морају да емигрирају – понајмање када се погледа у каквим условима живе друге европске групе и мањине, пре свега косовски Срби. Европски Јевреји барем не морају да носе жуте траке на одећи, као што то чине Срби, “добровољно” у знак протеста.

2. Јевреји данашње Европе не живе ни у каквим гетима – као што су морали раније, почев од 1535 када је у Венецији створен први јеврејски гето, а што је одмах следио Дубровник – за разлику од Срба из “Републике Косово” јужно од Косовске Митровице, или католика у Белфасту. Срби средишњег и јужног Косова, тотално другачије од европских Јевреја, живе у правим гетима, па чак и у ситуацији кућног затвора, сваког дана страхујући да их не убију локални муслимани Албанци, ако изађу из куће или села а да их не штите и до продавнице или здравственог центра оклопним возилима пребацују припадници међународних “мировних” снага.

3. Јеврејске храмове (синагоге) у Европи нико не напада, не разара, не пали и не оскрнављује, као што бива са српским православним светињама на Косову. Муслимани Албанци већ шеснаест година, од јуна 1999. и почетка НАТО окупације, систематски чисте Косово од сваког хришћанског елемента. Уништавање косовског хришћанства је истовремено праћено суровом исламизацијом: на пример, а слично се дешава и у Босни и Херцеговини од 1995. године, у “Републици Косово” је после јуна 1999. три пута више џамија подигнуто него за свих 400 година отоманске окупације.

4. Јевреји данашње Европе нису изложени никаквом погрому, за разлику од косовских Срба над којима муслимани Албанци спроводе етничко чишћење, боље рећи геноцид. Најсуровији погром Срба на Косову почињен је од 17. до 19. марта 2004. године. Та три дана и “кристалне ноћи” су била саставни део исламистичког терора на Балкану (видети: Sh. Shay, Islamic Terror and the Balkans, Transaction Publishers, 2006; Ch. Deliso, The Coming Balkan Caliphate: The Threat of Radical Islam to Europe and the West, Westport, CT: Praeger Security International, 2007). Резултат је да на Косову данас живи само стотињак хиљада Срба, од којих огромна већина (90 000) у северном делу некадашње аутономне области, који није под управом приштинске (квази) владе састављене од злочинаца из некадашње “Ослободилачке војске Косова”.

А сада кључно питање. Косовски Срби су 2011. године покренули кампању пријављивања за руско држављанство. Међутим, Путинова администрација се оглушила на такву замисао. Да ли зато што су животни услови Косовских Срба били недовољно “несношљиви” у поређењу с онима европских Јевреја. Не, наравно, Срби могу само да сањају да им буде тешко као њима. А Русија и Руси имају много више заједничког са Србима него с Јеврејима. Зашто онда руски председник дискриминише Србе у поређењу са Јеврејима из Европе – не зна се, али би могао да као добар пример руско-српске солидарности и братства узме дело царице Катарине Велике, која је за Србе чак одвојила део руске територије – Нову Србију, тј. Новосрбију која је била тамо где је данас Новорусија.