MOJ ЧЛАНАК: “‘Република Ужупис’ – Монмартр Виљнуса”

Share

Hits: 178

Такозвана „Република Ужупис“ (Прекоречје) је посебан и један од најатрактивнијих дистрикта Виљнуса – главног града Републике Литваније. Налази се на десној обали реке Вилне и један је од најстаријих делова града на овој обали (од XV-ог века). Дистрикт је популарно назван Монмартр Виљнуса обзиром да је тај део града омиљено пребивалиште слободних уметника свих професија са јаком сликарском колонијом. Уметници су крајем 1990-их прогласили своју републику на овом простору која има и свој устав као и званичне светковине. Од других делова града Виљнуса овај дистрикт раздваја река Вилна (по којој и град носи назив) са три стране док се на четвртој налази високо брдо. У неку руку Ужупис је градско острво и најомиљенији део града за иностране туристе. Назив долази од две речи „už“ (преко) и „upė“ (река).

У совјетско време, међутим, овај дистрикт је био доста запуштен јер се у његову инфраструктуру и изглед није довољно улагало тако да многе куће и зграде нису имале могућност да користе електричну енергију нити су имале основне санитарне инсталације. Било је и доста улица без јавног осветљења. Све се то ипак променило на боље у последњих четврт века тако да је управо овај дистрикт постао један од главних туристичких заштитних знакова града са доста ресторана, сликарских и других галерија, антикварница, рестаурисаних старих зграда и унутрашњих дворишта по којима је иначе читав стари град Виљнуса посебно познат и на туристичкој цени. Многи дипломирани уметници свих категорија на „Академији лепих уметности“ у Ужупису која припада Универзитету у Виљнусу се након студија одлучују да живе и раде баш у овом дистрикту.

У Ужупису постоји културна организација под називом „Уметнички инкубатор Ужуписа“ која је лоцирана на самој (десној) обали Вилне. Ова организација је отворена за све уметнике како почетнике тако и професионалце који користе простор обале реке за излагање својих радова од скулптура до уметничких слика, фотографија, грнчарије или музичких дела. Овде се организују преко читаве године и разноразни фестивали, концерти и семинари на разне теме из области културе и уметности. Посебно се истиче и међународно позната алтернативна „Galera Gallery“ где се организују продајне и друге изложбе разних жанрова тако да овај део Ужуписа око галерије потсећа на бившу „Christiania“-у у Копенхагену.

Заштитни знак „Републике Ужупис“ је „Анђео Ужуписа“ – скулптуре анђела (2002. г.) на високом стубу у самом центру дистрикта који дува у старинску дугу трубу (која потсећа на трубе Јерихона) како би разгласио читавом свету идеје и вредности ове јединствене републике уметника. Посебна туристичка атракција републике је њен либерално-слободарски устав чији се текст налази уклесан на металним плочама изложених на једном дугом зиду у улици Паупио и то на 18 језика (за сада не и на српском). Навешћемо само неколико чланова овог устава:

Чл. 5. „Свако има право на индивидуалност“.

Чл. 11. „Свако има право да се брине о псу све док један или други не умре“.

Чл. „Свако има право да ништа не разуме“.

Чл. 31. „Свако је способан да буде независтан“.

Чл. 34. „Свако има право да га погрешно разумеју“.

Чл. 35. „Нико нема право да од другога направи кривца“.

Чл. 37. „Свако има право да нема право“.

Чл. 38. „Свако има право да се не боји“.

Треба напоменути и то да се са високих брда кроз чија подножја протиче река Вилна пружа божанствен поглед на Стари град Виљнуса – један од најлепших и најочуванијих барокних старих градова у Европи познатог и као Северна Атина.

Др. Владислав Б. Сотировић

(у Виљнусу живи и ради од децембра 1997. г.)

Лична виртуелна презентација града Виљнуса и града Тракаиа: www.see-vilnius.eu

Контакт: info@see-vilnius.eu

Twitter: @SeeVilnius

© Владислав Б. Сотировић 2018

На све фотографије ауторско право има Владислав Б. Сотировић 2018. г.

Скраћена верзија чланка објављена у Политици 1. децембра 2018. г. у рубрици “Погледи”:

FOLLOW ME ON SOCIAL PLATFORMS
Share