Hits: 22153
Vojislav Šešelj je prvi put došao u Beograd januara 1983. g. Tom prilikom Vuk Drašković pravi intervju sa njim, za “Omladinske novine”. Na pitanje “šta je po nacionalnosti?”, Šešelj je odgovorio: “Jugosloven”.
Po izlasku iz zatvora u Zenici i preseljenju u Srbiju, Šešelj postaje član “Hrvatskog sociološkog društva” i drži seriju predavanja u Zagrebu, kao član “Hrvatskog sociološkog društva”.
Početkom 1988. g. u porti manastira Ljubostinja, Vuk Drašković, Milan Komnenić, Danko Popović i još neki, uče Šešelja kako se krsti po pravoslavnom obredu. On to do tada nije znao.
U junu 1990. g. Šešelj formira takozvani “Srpski četnički pokret”. Kao “četnički vojvoda”, a to zvanje mu je dodelio Momčilo Đujić, prilikom Šešeljevog boravka u Americi, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, on tokom leta 1990. g., između ostalog, otkopčava šlic i zgranutim prolaznicima pokazuje svoj “vojvodski”. Besan na Beograđane koji su ga tada smatrali običnim cirkuzantom i uličnim siledžijom, psovao im je majku srbijansku i cigansku. Činio je to uvek u pratnji svojih poslušnih gorila, odnosno telohranitelja.
U julu 1990. g., u Studentskom gradu, bejzbol palicama je, sve dok nisu pali u nesvest, tukao svoje članove stranke Nedeljka Ašcerića i Vlatka Mrkajica. Naravno, telohranitelji su ih drzali za ruke dok ih je Šešelj premlaćivao.
U avgustu 1990. g., opet uz pomoć svojih telohranitelja, pretukao je i jednu devojku – sportistkinju. Pre toga ona ga je išamarala i džudo zahvatom tresnula o asfalt.
Tokom cele 1990. g. sa grupom siledžija ometa skupove demokratske opozicije u Beogradu.
Aprila 1992. g., sa svojim telohraniteljima, poteže oružje na taksiste koji su štrajkovali pred Saveznom skupštinom i naziva ih bandom i stokom.
Juna 1992. g. tukao je, opet u pratnji svoje telesne garde, učitelje i nastavnike pred Skupštinom Srbije, koji su protestovali zbog bednih plata.
U julu 1992. g. poteže pištolj i na beogradske studente.
NAPRASNA SMRT VOJINA VULETIĆA
Jos nije odgonetnuto zbog čega je Vojin Vuletić, čovek koji je bio najodaniji Šešelju i uz to i potpredsednik “Srpske radikalne stranke”, naprasno umro u jesen 1992. g.
Pokojni Vuletić je na neki način došao u posed jednog pisma od 2. travnja 1991. g., sa pečatom vinkovačkog HDZ-a i potpisom izvesnog “Gavrana”.
Naime, neko je 9. marta 1991. g., za vreme velikih demonstracija, opljačkao nekoliko zlatara u Beogradu i to zlato je posebnim kanalima prebačeno Hrvatima. Primopredaji je prisustvovao tadašnji tajnik HDZ-a Zdenko Mijak i o tome obavestio regionalnog šefa policije Josipa Kira u Osijeku. Međutim, neplanirano nekome u Beogradu isplaćeno je na ruke 300.000 maraka, pa je Kir poveo istragu oko toga. Zatražio je pismeno objašnjenje od izvesnog “Gavrana”, a “Gavran” je odgovorio da je nalog o isplati dobio od “Lisice” i upozorio Kira da ćuti o celoj stvari.
To pismo hrvatskog obaveštajca “Gavrana” doslovce glasi:
“Uvaženi gospodine Kir,
Povodom Vaših optužbi da si priuštujem nekontrolirano rasipanje novca, dajući tisuće i tisuće maraka kriminalcima na ruke i bez ikakve potvrde, ubijeđen sam da niste informirani ili to ne kanite biti. Točno je da sam si priuštio nešto slično, ali po šifriranoj zapovjedi od Lisice. Tih 300 tisuća maraka primili su ljudi našeg covjeka u Bgd, za usluge počinjene 9. ožujka.
Vi nedvojbeno znate da “vojvoda” radi za nas i da su nam njegovi ljudi isporučili zlata i ostalih dragocjenosti opljačkanih na dan demonstracija u pet puta višoj vrijednosti od nagrade koju su dobili. Unatoč tome, neodgovornim izjavama dovodite operaciju u opasnost.
Molim Vas da Vaše žbire u mom štabu ušutkate i za sve u vezi sa ovim izvolite se obratiti Lisici.
Za dom spreman.
Vinkovci, 2. travanj 1991. godine”.
U svojstvu potpredsednika “Srpske radikalne stranke”, Vojin Vuletić traži objašnjenje od Šešelja da li se, možda, to pismo odnosi na njega. Vojin Vuletić, tom prilikom, takođe traži od Šešelja da mu objasni još jednu misterioznu činjenicu. Naime, u jeku već krvavoga rata između Srba i Hrvata, u leto 1991. g., ustaške paravojne jedinice bile su zarobile Šešelja. Oduševljeno je javljeno Zagrebu kako je uhvaćena krupna zverka, ali je iz Zagreba smesta naloženo da se Šešelj pusti. Vuletiću je ovo bilo veoma sumnjivo i tražio je od Šešelja objašnjenje. Pošto objašnjenje nije dobio, napustio je demonstrativno stranku i ubrzo potom naprasno umro.
HRVATSKO PREZIME
U svojstvu predsednika “Srpske radikalne stranke”, Vojislav Šešelj u martu 1992. g. odlazi u Madrid, na sastanak sa jednim probisvetom, izvesnim Dolgorukim, kome je tada ponudio krunu Nemanjića i Karađorđevića. Šešelj je, naime, u to vreme bio vatreni monarhista.
Organizator ove Šešeljeve posete i njegov pratilac tokom celog boravka u Madridu bila je gospođa Mirjana Zelen-Maksa, najbliza savetnica hrvatskog predsednika Franje Tuđmana. U tom momentu Hrvatska je već bila međunarodno priznata, a rat u “Srpskoj Krajini” je besneo. Mirjana Zelen-Maksa, Tuđmanova savetnica, je ta koja organizuje i Šešeljevo učlanjenje u jednu katoličku masonsku ložu u Španiji. O svemu ovome opširno je izveštavala i štampa.
Kao što je poznato, podigla se bila i velika prašina u Skupštini Srbije i otvoreno su iznošene sumnje da je Vojislav Šešelj hrvatski čovek u Beogradu. Na te sumnje, Šešelj preko jednog svog člana u “Srpskoj akademiji nauka i umetnosti” obezbeđuje uverenje da je on Srbin. Akademija nauka nije međutim ni matični ured, ni crkva. “Rodni list” izdaju matičari i sveštenici, a ne akademici. Postavlja se pitanje: zašto Šešelj nije pokazao pred Skupštinom ni “Rodni list”, niti “Krštenicu”.
Pre dolaska Josipa Broza u Srbiju prezimena Broz nije bilo u Srbiji. Neka Vojislav Šešelj navede jednog jedinog rođaka u Srbiji. On je, koliko znamo, jedini Šešelj u Srbiji. Telefonski imenici Zagreba, Osijeka, Zadra, Šibenika, Splita, puni su prezimena Šešelj. Spomenućemo samo neke od njih: Stanislava Šešelj, ulica Josipa Duvačića 9, Zagreb; Stjepan Šešelj, ulica Lea Rukavine 4, Zagreb; Vlatko Šešelj, ulica Šubićeva 62, Zagreb; Marija Šešelj, ulica Maslarićeva 6, Zagreb; Krešimir Šešelj, Ludvetov brijeg 16, Rijeka; Vlado Šešelj, Save Jugobujkove 12, Rijeka; Fabijan Šešelj, ulica Slobodana Macure 20 d, Zadar; Franjo Šešelj, ulica Josipa Kolanovica 4, Zadar; Marijana Šešelj, ulica Rivnica 4, Zadar; Romano Šešelj, Velebitska 16, Zadar; Tomislav Šešelj, ulica Branimirova obala 2/10, Split; Branka Šešelj, ulica S. Končarevića 2, Zadar; Ivan Šešelj, Put Murvice 39, Zadar; Marija Šešelj, Slobana Macure 20 d, Zadar; Rade Šešelj, I. Milutinovića 1d, Zadar …
Svi ovi Šešelji su Hrvati i katolici i ne spore svoje rođačke veze sa “četničkim vojvodom” Šešeljem u Srbiji.
Šešelj je za Srbiju koja će se graničiti sa Nemačkom. Hoće da posle svega, srpsku omladinu gurne u rat sa NATO-paktom, tobože sa ciljem da protegne naše državne granice do nemačkih državnih granica. Krije od Srbije da je rodno mesto njegovoga oca samo dvadesetak kilometara daleko od Trebinja, u Hercegovini, pod vlašću Hrvata. Ne može da od Hrvata oslobodi svoje selo, a hoće da srpska omladina gine za zajedničke granice Srbije i Nemačke.
HRVAT ŠEŠELJ SAHRANIO SRPSKU DRŽAVU U HRVATSKOJ
Vojislav Šešelj se već uveliko predstavljao kao četnički vojvoda i kao Ravnogorac, kada je 1988. g. štampao svoju knjigu: “Pledoaje za demokratski Ustav”.
Evo kako je te 1988. g. četnički vojvoda i Ravnogorac Vojislav Šešelj, predlagao da glasi novi Ustav Jugoslavije:
“Jugoslavija je federativna država republikanskog oblika, demokratskog političkog sistema i socijalističkog društvenog uređenja”. (Član 1).
“Grb Jugoslavije predstavlja polje okruženo zlatnim klasjem. Klasje je u podnožju povezano trakom plave boje na kojoj je ispisan datum: 1. decembar 1918. Između vrhova klasja je petokraka zvezda crvene boje sa zlatno-žutim okvirom.” (Član 2).
Taj “četnički vojvoda” otvoreno je, znači, za petokraku i za socijalističko državno uređenje. Ovo narod u Srbiji ne zna, jer Šešeljeve knjige u Srbiji niko ne čita.
U svojoj knjizi “Osvajanje slobode”, štampanoj 1988. g., Šešelj objavljuje i svoj intervju londonskom “Obzerveru”. On, doslovce, kaže: “Od malena sam vaspitavan u komunističkom duhu, kroz ukupan obrazovni sistem, omladinske radne akcije, partizanske marševe, ferijalna ljetovanja, dostupnu literature, itd. Kao ubijeđeni komunista, marksista i lenjinista, bio sam aktivista omladinske i partijske organizacije. Pisao sam u osnovi apologetske tekstove političko-teorijske i sociološke sadržine i objavljivao ih u nizu jugoslovenskih listova i časopisa”.
Rekosmo vec da je 1987. g. Šešelj postao član “Hrvatskog sociološkog društva“. U knjizi “Ko je ko u Srbiji”, nalazi se podatak da je, po prijemu u “Hrvatsko sociološko društvo”, Šešelj bio upućen, između ostalog, u Manhajm, u tadašnju Zapadnu Nemačku na obuku. Kakvu obuku? Da li je tada obučen da zagovara smrt Srbije, lansirajući pokliče o etničkim čišćenjima, genocidu i o zajedničkim granicama sa Nemačkom. Da li je tada uvežbavan za poteze od kojih su Srbija i srpski narod imali samo štete.
Narod je zaboravio da je tokom 1992., 1993. i 1994. g. Šešelj uporno predlagao i tražio da miniramo Hidroelektranu Đerdap! Tobože da na taj način sprečimo plovidbu Dunavom. Zagovarao je katastrofu neviđenih razmera.
Šešelj je taj koji je sahranio plan “Z-4″. Po tom planu, “Republika Srpska Krajina” praktično je od međunarodne zajednice dobila status države u državi. “Republika Srpska Krajina“ imala je pravo na svog Predsednika Republike, svoju Vladu, svoj Parlament, imala je pravo da direktno delegira svoje predstavnike u Sabor Hrvatske i u Vladu Hrvatske. “Republika Srpska Krajina“ imala je pravo i na svoju nacionalnu monetu i na posebne pasoše. Građani “Republike Srpske Krajine“ imali su pravo da, istovremeno, budu i državljani Srbije. Vojislav Šešelj je taj koji odlazi u “Srpsku Krajinu“, krstari s kraja na kraj “Srpske Krajine“, galami da se taj plan ne sme prihvatiti, da je on protiv srpskih nacionalnih interesa. On organizuje diverzije na autoputu Beograd-Zagreb, on organizuje diverzije na železničkim prugama i on je taj koji je presudno uticao da odgovor srpskog rukovodstva u “Republici Srpskoj Krajini“ bude negativan i da plan “Z-4” bude odbijen. Ubrzo posle toga usledio je vojnički slom Krajine, što Šešelja nimalo nije potreslo. Kao da je sve i radio da Srbi odu iz “Srpske Krajine“ i da dožive tako strašan poraz i nesreću.
Vojislav Šešelj je taj koji je lansirao laž o tajnom Teslinom oružju kojima raspolažu srpske snage u Bosni i u “Republici Srpskoj Krajini“. Stotine hiljada ljudi poverovale su u te laži koje su skupo koštale srpski narod.
Vojislav Šešelj je taj koji lansira laži o velikoj pomoći koju će dobiti od Žirinovskog, o desetinama hiljada Kozaka koji će doći u Bosnu da stvaraju Veliku Srbiju.
Nema ničeg, nema nijedne jedine reči u njegovoj političkoj strategiji, nastupima, a da nije u biti, u suštini, uperena najdublje protiv interesa srpskog naroda i protiv Srbije.
POD TOPLIM OKRILJEM JUGOSLOVENSKE LEVICE
Vojislav Šešelj je na proteklim izborima dobio onoliko glasova koliko je njegova stranka dobila i na izborima 1992. g. Setimo se Šešeljevog programa iz 1992. g. On je tada obećavao: srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpsku Baniju, srpsku Baranju, srpski Kordun, srpsku Liku, srpsku Slavoniju, srpsku Dalmaciju. On je tada govorio da će se, on lično, u jednome danu kupati u srpskom moru, kod srpskog Dubrovnika, srpskog Splita, srpskog Zadra, srpskog Šibenika (uzgred, Vojislav Šešelj uopšte ne ume da pliva). On je tada govorio da će pred trupama radikala Hrvati izgubiti pamet, da ce poludeti i svi dobrovoljno poskakati u Jadransko more i utopiti se, a on će u roku od nekoliko meseci duž srpske Jadranske obale naseliti milion Srba iz Rumunije. Jedini on je pronasao milion Srba u Rumuniji. Na žalost, ove velike laži donele su mu izborni uspeh. Narod srpski je čedan kao dete, ima čistu dušu i ne pretpostavlja da postoje varalice ovakvoga kalibra. Varalice koje lansiraju krupne laži koje se ne mogu odmah proveriti.
Ove godine, Vojislav Šešelj je ponudio Srbiji progon NATO vojnika iz Bosne i zajedničke granice sa Nemačkom. Ove godine Vojislav Šešelj je ponudio Srbiji da će rešiti sve njene ogromne probleme, da će usrećiti i zaposlene i nezaposlene, i žedne, i gladne, i bose, i penzionere i bolesne, i učitelje, i profesore, i seljake, i devizne štediše, naprosto tako što će radikali prodavati placeve po Srbiji, Titove knjige i štafete, pa će na taj način doći do ogromnih para, pa će na taj način, preko noći, da usreće Srbiju.
Lansirao je i film o radikalskom čudu u Zemunu. Jeste čudo, ali od bezakonja i od kriminala. Mnogim seljacima, domaćinima, otima se zemlja i prodaje ratnim profiterima iz “Kninske Krajine”. Sirotinja od Šešelja nema šta da traži. Rasprodajom tuđe otete zemlje, rasprodajom čak i centralnih zemunskih ulica, otimačinom stanova, prema nekim podacima koji su se ovih dana pojavili u javnosti, inkasirao je više od 200 miliona maraka. Samo deseti deo toga uplaćen je u opštinsku kasu, a sve ostalo zadržao je za sebe i za reklamiranje svojih suludih antisrpskih projekata.
Treba postaviti i ovo pitanje: otkuda mu pare da tako redovno stampa “Zemunske novine” (pise da je to list Zemunske opštine) u milionskim tiražima, i da te milionske tiraže, čije štampanje košta milione maraka, deli besplatno po Srbiji. Među koricama nema ničeg sem njegovih fotografija i reklamiranja suludih projekata protiv srpskog naroda i reklamiranja laži, uvreda i klevetanja svih ostalih u Srbiji, a pre svega “Srpskog pokreta obnove” i njegovog predsednika.
Građani Srbije ne znaju istinu. Ne znaju je zbog toga što državna propaganda i ovaj režim odavno štite Vojislava Šešelja. On je u veoma bliskim odnosima sa JUL-om i u JUL-u je ocenjeno da je Vojislav Šešelj taj koji, bez obzira na svoje nacionalno poreklo, može da obnovi izvorni boljševizam u Srbiji, onaj boljševizam iz 1945. g.
JUL se drži tradicije. Srbi daju komuniste, a Hrvati generalnog sekretara.
Autor: Vojin Majstorović
Primedba Vladislava B. Sotirovića:
Originalan članak je napisan nakon avgusta 1995. g. Od strane urednika su obavljene minimalne korekcije teksta tehničkog karaktera.
Origins of images: Facebook, Twitter, Wikimedia, Wikipedia, Flickr, Google, Imageinjection, Public Domain & Pinterest.
Read our Disclaimer/Legal Statement!
FOLLOW ME ON SOCIAL PLATFORMS