IZ ARHIVA: “CIA: Kako je Tito prebacio 70 fabrika iz Srbije u Sloveniju i Hrvatsku”

Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) postavila je na internet 12 miliona stranica sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. Među njima je i izveštaj o transferu fabrika iz Srbije posle Drugog svetskog rata.

Newsweek Srbija ekskluzivno otvara CIA dokument RDP80 – 00810A008600430009 – 4.

Da li je Josip Broz Tito naredio da se, ubrzanim tempom, srpska industrija prebaci u zapadne delove SFRJ posle Rezolucije Informbiroa (doneta 1948. u Bukureštu) u strahu od invazije SSSR, ili je nešto drugo imao u glavi – pitanje je na koje Beograd, Zagreb I Ljubljana već 60 godina nude različite odgovore.

CIA agentura u nekadašnjoj Jugoslaviji nije imala dilemu. Revnosno prateći sve što se ticalo ekonomije, prosledila je šefovima 13. decembra 1955.  izveštaj o transferu industrije u Sloveniju, primećujući da je oko ovog pitanja ”planula” dva meseca pre toga žestoka polemika između srpskog i crnogorskog rukovodstva Centralnog komiteta komunističke partije s jedne strane i slovenačkog, odnosno hrvatskog rukovodstva s druge.

U izveštaju CIA – RDP80 – 00810A008600430009 – 4 doslovno stoji da je sve rešio Tito. Navodno je ”odložio pripreme za transfer srpskih fabrika u interesu jedinstva partije”, ali je bilo očigledno da je ”podržao Slovence i Hrvate”.

Okosnica razdora, uz ”transfer fabrika iz Srbije u Sloveniju kada stručnjaci za električnu energiju budu na raspolaganju”, bio je i ”predlog za promenu rute dotadašnje Jadranske pruge”, koja je vodila od Beograda ka Baru, ka poželjnijem pravcu: Beograd – Sušak (danas deo Rijeke).

Jedna od omiljenih tvrdnji srpskih nacionalista tokom ratnih devedesetih godina je bila da su Slovenija i Hrvatska ”ekonomski procvetale na račun Srbije u sklopu paklenog plana Josipa Broza i njegovog  consigliere-a (savetnika) Edvarda Kardelja”. Na neki način je ovim izveštajem CIA dobila potvrdu: organizovano je premeštanje više od 70 fabrika iz Srbije.

Navodi se da je u Osijek otišla fabrika sapuna, u Zagreb fabrika baterija, iz Beočina su u Split poslano postrojenje za proizvodnju cementa, takođe u Split je za potrebe brodogradilišta prebačena divovska metalna presa iz Kragujevca (tada najveća na Balkanu), čitava jedna električna centrala iz Srbobrana završila je kod Kranja, između ostalog čak i ergela rasnih konja iz Stare Marovice kraj Bačke Palanke…

Ondašnji poznavaoci prilika tvrde da je ”Fabrika automobila Maribor”, poznata po „tamićima,“, osnovana odlukom Ministarstva teške industrije – fabrika kamiona iz Industrije motora Rakovica razmontirana je i s kompletnom tehničkom dokumentacijom premeštena u Sloveniju.

Srpski ekonomisti su devedesetih godina prošlog veka tvrdili da bi ”Srbija danas bila balkanski Japan, a Hrvatska i Slovenija njeni Vijetnam i Laos” da je srpsko i crnogorsko rukovodstvo na ovakve namere smelo da kaže odlučno – ne”. Ali, Petar Stambolić i Blažo Jovanović, učesnici rasprave sa srpske i crnogorske strane, nisu se usudili Titu da kažu ni ”a”. Predsednik SFRJ ih je zbog poslušnosti nagradio brojnim foteljama.

Stambolić je bio i ministar finansija Srbije, potpredsednik Vlade Srbije, predsednik Vlade Srbije, predsednik srpske Skupštine, ministar poljoprivrede vlade FNRJ, predsednik Savezne narodne skupštine, prvi čovek Saveznog izvršnog veča. Političku karijeru je obogatio i predsednikovanjem Predsedništva SFRJ.

Blažo Jovanović nekada nije mogao ni da se seti koje je sve funkcije obavljao u Crnoj Gori i na saveznom nivou.

S druge strane, uz podršku Tita, kako konstatuje CIA, profitirali su sekretar CK SK Slovenije Miha Marinko i njegov kolega iz Hrvatske, Vladimir Bakarić, koji je vladao gotovo 40 godina.


Originalno objavljeno 19. januara 2017. g.

Autor: Branka Mitrović

Izvornik: Newsweek Srbija

www.global-politics/sotirovic