ПРЕПОРУЧУЈЕМО: “Амерички сан или мапа Русије после Трећег светског рата”

Крајњи циљ САД и НАТО је да поделе (балканизују) и пацификују (финландизују) Руску Федерацију, највећу земљу на свету, чак и да успоставе темељ за вечиту нестабилност (сомализацију) широм Русије или барем једног дела остатка постсовјетског простора, како је учињено на Блиском Истоку и у Северној Африци.

Будућност Русије – или више Русија, које би уствари биле много слабих и подељених друштава – био би деинстријализовани, сиромашни простор, без икаквих одбрамбених капацитета и структуре за експлоатацију ресурса. Била би то земља коју Вашингтон и његови НАТО савезници виде у демографском паду.

ПЛАНОВИ ИМПЕРИЈЕ ЗА ХАОС У РУСИЈИ

Распад Совјетског савеза није био довољан за Америку и НАТО. Крајњи циљ САД је да спрече било какву алтернативу са европског и азијског простора, тј. да спрече евроазијске интеграције. Зато је уништење Русије један од њихових стратешких циљева.

Такви циљеви Вашингтона били у јеку током сукоба у Чеченији. Исти циљеви су били очигледно на сцени током Евромајдана у Кијеву. Заправо, први корак ка разводу Русије и Украјине је распад СССР и спречавање сваког покушаја да се поново уједини. Пољско-амерички интелектуалац Збигњев Бжежински – који је био саветник председника Картера за државну безбедност и који се бавио совјетском инвазијом на Авганистан – истицао се у залагању за дезинтеграцију и деволуцију Русије. Он је предвиђао да ће „децентрализована Русија бити мање имуна на империјалистичке тежње“. [1] Другим речима, ако би Америка поделила Русију, Москва не би била на нивоу тог изазова. У том контексту Бжежински такође каже: „Неуједињеној Русији, састављеној од европског дела Русије, Сибирске републике и Далекоисточне републике, било би лакше да развије привредне односе са Европом и новим државама Источне и Централне Азије, чиме би убрзали сопствени развој“. [2]

Ово мишљење не долази од неког просечног академика, који тек тако сеје своја размишљања. Ови ставови имају подршку владе и своје култивисане присталице. Одраз тога може се видети у наставку текста.

ДРЖАВНИ МЕДИЈИ САД И БАЛКАНИЗАЦИЈА РУСИЈЕ

Дмитриј Синченко је на тему поделе Русије 8. септембра објавио чланак под насловом Чекајући Трећи светски рат – како ће се свет променити. [3] Синченко је био укључен у Евромајдан и његову организацију, па и у „Свеукрајинску иницијативу“. Заговара етнички национализам, територијално ширење Украјине на рачун суседа, оживљавање ГУАМ (Организација за демократски и економски развој, проамеричка групација коју чине Молдавија, Грузија, Украјина и Азербејџан) и, за крај, придруживање Украјине НАТО и напад на Русију како би се унапред осујетили спољнополитички планови Москве. [4] Треба напоменути да ГУАМ нема никакве везе са демократијом чим је Азербејџан укључен у пројекат, већ служи као противтежа руској Заједници Независних Држава (ЗНД).

Синченко свој чланак почиње лекцијом из историје, наводећи да су САД своје непријатеље, како би их оцрнили, етикетирали као „осовину зла“. Подсећа како је Џорџ Буш тим изразом обухватио Ирак, Иран и Северну Кореју. Затим је Џон Болтон, бивши Бушов амбасадор у УН, списак проширио на Сирију, Либију и Ирак, да би одмах после њега Кондолиза Рајс, бивша Бушова шефица Стејт департмента, укључила и Белорусију, Зимбабве и Мјанмар (Бурму). На крају су предложили да том списку дода и Русија као центар свих одметничких држава. Синченко даље тврди да је Русија одговорна за све сукобе на Балкану, Кавказу, Блиском Истоку, Северној Африци, Украјини и Југоисточној Азији. Оптужује Русију да је планирала инвазију на балтичке земље, Кавказ, Пољску, Молдавију и, што је још смешније, на два њена најближа војна савезника Белорусију и Казахстан. Како се у наслову текста намерно имплицира, Русија отворено провоцира Трећи светски рат.

Ова фикција није представљена у свим америчким медијима, али јесте у државним. Ту прогнозу је такође објавила украјинска филијала радија Слободна Европа, који је америчко пропагандно средство у Европи и на Блиском Истоку, којим су се рушиле владе.

Језиво је што у тексту покушавају да се представе сценарији за Трећи светски рат. Одвратно игноришући сценарио употребе нуклеарног и оружја за масовно уништење, аутор само нежније осликава велики рат, који ће исправити политичку карту света. Аутор и радио Слободна Европа су народу Украјине поручили да је рат „добар за њих“ и да ће им се под ногама створити нека врста утопијског рата, чим букне рат у Русији.

Чланак се врло лепо уклапа у контуре прогноза Бжежинског за Русију, Украјину и евроазијско пространство. Прогнозе су да ће се Русија распасти, а Украјина постати део проширене Европске уније у коју ће ући Јерменија, Азербејџан, Либан, Израел, Белорусија и Гренланд као дански протекторат, а формираће се конфедерација држава на Кавказу и на Медитерану. Ово друго ће бити Медитеранска унија, која ће обухватити Турску, Сирију, Египат, Либију, Тунис, Алжир, Мароко, као и Западну Сахару, која је под мароканском окупацијом. Украјина је дакле представљена као део ЕУ. И Украјина ће тако постати део француско-немачко-пољско-украјинског коридора, који је Бжежински предлагао још 1997. како би се изазвали Русија и њена ЗНД. [5]

ПРЕКРАЈАЊЕ АЗИЈЕ И МАПА ПОДЕЉЕНЕ РУСИЈЕ

Поделом Руске Федерације би се, наглашава Радио Слободна Европа, свако супарништво Вашингтона и Москве заувек окончало. Најироничније је то што се наводи да ће се тек уништењем Русије створити мултиполарни свет, без обзира што ће Америка бити најјача сила, али, поред ЕУ, и видно ослабљена након рата са Русијом.

Текст прате и две мапе које оцртавају евроазијски простор и свет након уништења Русије. Штавише, ни аутор ни његове две мапе не показују промену граница на Криму, означавајучи га као украјинску земљу, а не руску. Од запада ка истоку, направљене су следеће промене у географији Русије:

– Руску област Калињинград ће анектирати Литванија, Пољска или Немачка. Како год да буде, она ће постати део проширене Европске уније;

– Источна (руска) Карелија, уз Санктпетербуршку и Лењинградску, затим Псковску, Новгородску и Мурманску област ће бити под утицајем Финске, или ће можда чак бити део Велике Финске. Иако је у писаној форми Архангелска област наведена као део те целине, на мапи се то не види, вероватно грешком;

– Јужни административни дистрикти Себешки, Пустошкински, Невељски и Усвјатски, као и западни административни дистрикти Демидовски, Десногорски, Духовчински, Кардимовски, Киславишки, као и цела Смоленска област и централни администравни дистрикт, биће укључени у Белорусију. Делови Смоленске области биће нова граница између Белорусије и покидане Русије;

– Кавкаску конфедерацију, која ће бити под утицајем ЕУ, чиниће Северни кавкаски федерални дистрикт, који ће сачињавати републике Дагестан, Чеченија, Северна Осетија – Аланија, Ставропољ – Крај, као и Каракај-Черкеска и Кабардино-Балкарска република;

– Целокупни Јужни федерални дистрикт Русије, дакле Волгоградска, Ростовска и Астраханска област, као и републике Калмикија, Едгеја и др., ће ући у састав Украјине. То значи да ће Украјина делити границу са Казахстаном и да ће Русији бити ускраћени ресурси Каспијског мора и граница са Ираном;

– Украјина ће такође преузети Белгород, Курск, Бријанск и Вороњеж, односно најнасељенији део Русије;

– Сибир и Далеки исток ће се такође отцепити од Русије. У тексту се даље наводи да ће Сибир и већи део Далеког истока потпасти под кинески утицај или ће, заједно са Монголијом, постати део НР Кине, све осим Сахалина;

– Русија губи и Сахалин (или Карафуто на јапанском) и Курилска острва, која се укључују у Сахалинску област. Тај део анектира Јапан.

На свом блогу је Синченко поставио текст пар дана пре него што га је Радио Слободна Европа објавио.[6] Тамо је још једна слика која и није вредна погледа – Русија коју су растргли њени суседи.[7]

СВЕТ НАКОН ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА

Друга мапа осликава свет након Трећег светског рата, где се види неколико наднационалних држава. Јапан је једини изузетак. Друга мапа и наднационалне државе се могу овако описати:

– Као што је поменуто, ЕУ се проширила и има контролу на периферији, на Кавказу, у Југозападној Азији и Северној Африци. То се све догађа у склопу НАТО Партнерства за мир на терену Медитерана, као дијалог који се одвија на политичком и војном нивоу. То ће бити плод Источног и Евромедитеранског партнерства Европске уније, такође на војно-политичком нивоу;

– САД ће створити наднационални ентитет чија ће база бити Северна Америка. Ту се укључују Канада, Мексико, Гватемала, Белизе, Ел Салвадор, Хондурас, Панама, Никарагва, Костарика, Колумбија, Венецуела, Гвајана (Француска Гвајана, Суринам, Гвајана) и читави Кариби;

– Од земаља које не прогута Америка ће формирати своју државу у ужем делу Јужне Америке, где ће доминирати Бразил;

– Неку врсту ентитета у Југозападном Азијском блоку ће формирати Авганистан, Пакистан, Ирак, Иран, Јордан, Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, УАЕ, Јемен и Оман;

– Исто то ће се десити у Јужној Азији, где ће се удружити Индија, Шри Ланка, Бангладеш, Мјанмар, Непал, Бутан и Тајланд;

– У региону Аустралије и Океаније ће се окупити Филипини, Малезија, Индонезија, Сингапур, Брунеј, Источни Тимор, Папуа Нова Гвинеја, Нови Зеланд, као и пацифичка острва. Државом ће доминирати Аустралија;

– Пошто ће Северна Африка бити под контролом ЕУ, остатак Африке ће се ујединити под вођством Јужне Африке;

– Суперентитет Источне Азије ће се састојати од делова Русије, Индокине, Кине, Корејског полуострва, Монголије и постсовјетске централне Азије. Ту ће превладати Кинези и владаће се из Пекинга.

Иако се чланак који је Слободна Европа објавила на први поглед може окарактерисати као неостварив, требало би прво поставити одређена питања. Прво, одакле аутору такве идеје? Да ли је тај план за будућност сковао неко из САД или ЕУ, директно или индиректно? Друго, одакле је аутор прикупио информације кад је створио овакву визију света после рата? Аутор се свакако ослонио на нацрт поделе Русије од Бжежинског. Текст укључује мапе на којима периферија ЕУ почива на просторима Северне Африке, Блиског Истока и Кавказа. И ти простори су обојени светло плавом, а не тамнијом нијансом, којом је обележена ЕУ. Иако се чланак Слободне Европе дефинитивно одбацује, не треба заборавити да Јапан и даље тражи Сахалинску област и да су САД, Турска и Саудијска Арабија подржавале сепаратистичке покрете у Јужном федералном и Северном кавкаском дистрикту.

УКРАЈИНИЗАМ

Радио Слободна Европа извештава у духу украјинизма, који и није вредан помена. Али Нације су изграђене тако што су их градили и одржавали колективи и појединци који су створени за тако нешто. Постоје махинације којима покушавају да се изграде или сруше нације и групе на постсовјетском простору и Блиском Истоку. То се може назвати „племенском манипулацијом“ у социолошком и антрополошком жаргону или, у политичком жаргону, испадање из Велике Игре. У том контексту, украјинизам су подржвали антируски елементи више од сто година, прво под окупацијом Аустријанаца и Немаца, затим Пољака и Британаца, а данас Америке и НАТО.

Украјинизам је идеологија, која захтева нови поглед на фалсификовану историју, у којој се на Украјинце гледа као на одвојену нацију. Украјинизам је политчки пројекат, у коме се тежи да се негира историјска јединственост источних Словена, као и географски корени и историјски контекст између Руса и Украјинаца. Другим речима, украјнизам тражи да се престане тражити разлика између Руса и Украјинаца зато што су та два народа различита већ сама по себи.

* * *

Русија је увек настојала да се дигне из пепела, о чему може да сведочи историја. Било како било, Русија ће се одржати. Док год разнличити народи Русије буду стајали под једном заставом за своју домовину, њима нико неће моћи ништа. Русија је преживела катастрофалне ратове и инвазије. И надживела је сваког непријатеља. Мапе и границе могу да се мењају, али Русија ће остати.

Упутнице:

[1] Zbigniew Brzezinski, The Grand Chessboard: American Primacy and Its Geostrategic Imperatives (NYC: Basic Books, 1997), p.202.

[2] Ibid.

[3] Дмитро Сінченко [Dmytro Sinchenko], В очікуванні Третьої світової війни. Як зміниться світ, [Waiting for World War III: How the World Will Change], Радіо Вільна Європа/Радіо Свобода [Radio Free Europe/Radio Liberty], September 8, 2014.

[4] Всеукраїнської ініціативи Рух державотворців, [Ukrainian Initiative Statesmen Movement] Стратегія зовнішньої політики, [Foreign Policy Strategy] Рух Державотворців: втілимо мрії в життя [Statesman Movement: Chasing Dreams/Visions]. Accessed September 9, 2014.

[5] Brzezinski, The Grand Chessboard, op. cit., pp.85-86

[6] Дмитро Сінченко [Dmytro Sinchenko], В очікуванні Третьої світової війни. Як зміниться світ, [Waiting for World War III: How the World Will Change], Дмитро Сінченко (Блоґ) [Dmytro Sinchenko {blog}], September 2, 2014.

[7] Ibid.


Оригинално објављено 11. септембра 2014. г.

Аутор: Махди Даријус Наземроаја (Mahdi Darius Nazemroaya)

Превео Андреј Цвијановић

Изворник: Нови Стандард

Save

Vladislav B. Sotirovic

Written by Vladislav B. Sotirovic

DISCLAIMER: Knowledge and best practice in this field are constantly changing. As new research and experience broaden our understanding, changes in research methods, professional practicies, or medical treatment may become necessary. Practitioners and researchers must always rely on their own experience and knowledge in evaluating and using any information, methods, compounds, or experiments described hereign. In using such information and/or methods they should be mindful of their own safety and the safety of others, including parties for whom they have a professional responsibility. To the fullest extent of the law, neither the editor nor the author, assume any liability for any injury and/or damage to persons, property, institutions, nations or states as a matter of products liability, negligence or otherwise, or from any use or operation of any methods, products, instructions, or ideas contained in the material on this website. The editor and authors are not morally, scientifically or legally responsible for any inaccurate or incorrect statement in the text and material found on the website www.global-politics.eu/sotirovic

Website: http://www.global-politics.eu/sotirovic/

www.global-politics/sotirovic