HISTORIA ARCANA: “Настанак европске супердржаве”

Европска унија је креација групе илумината под називом Билдерберг група, која тајно координише заједничку политику међу владама, банкама, корпорацијама, медијима, обавештајним агенцијама…

У ПОЧЕТКУ, људи су живели у малим заједницама и племенима која су доносила одлуке у њихово име. Касније, та племена су се ујединила у оно што сад називамо нацијама и државама, па се полако открива следећа фаза плана, спајање нација у супердржаве, као што је Европска унија. То је само један корак од њиховог крајњег циља о светској доминацији – света под диктатуром. У свакој фази плана процес доношења одлука се све више удаљавао од појединаца којих се те одлуке тичу. После племенских вођа, ту моћ су добили краљеви, краљице, председници и премијери, а данас имамо бирократе супердржава које чак и не пролазе кроз процес обмањивања народа који данас називамо “изборима”.

Данас су глобални политички и банкарски систем, мултинационалне корпорације и медији под контролом “једног центра”, а они настављају да захтевају још већу централизацију кроз спајање и преузимање компанија. Чак и сада је моћ мултинационалних компанија невероватна због њихових прихода и профита који су већи од буџета већине земаља, а њихова хијерархија је повезана с мрежом тајних друштава с којом раде на постизању заједничких циљева.

ВЕЋИНУ политичких “лидера” у крајевима као што је Африка, после постизања “независности”, поставиле су на та места мултинационалне компаније да би водили земље онако како одговара компанијским интересима. На највишим нивоима ове компаније се сажимају тако да су, заправо, иста корпорација, а иста ситуација је и код банака. Можда се представљају другим именом и можда већина запослених у њима мисли да се такмичи са осталим банкама или корпорацијама, али ако одете довољно високо, видећете да је контрола у истим рукама.

Још од 1994. године пишем о томе да је Европска унија креација, или барем њен велики део, тајне групе илумината под називом Билдерберг група, која тајно координише заједничку политику међу владама, банкама, корпорацијама, медијима, обавештајним агенцијама и војскама, укључујући НАТО. Основали су је Ротшилди 1954. године у хотелу “Билдерберг” у Холандији, а предводи је мрежа породице Рокфелер. Дејвид Рокфелер и агент Ротшилдових и Рокфелерових Хенри Кисинџер су међу најистакнутијим “играчима” ове групе већ деценијама, а полако ту улогу преузимају и други.

Кисинџеров пријатељ лорд Карингтон, још један Ротшилдов агент и бивши британски министар иностраних послова, био је дугогодишњи председник Билдерберг групе. Био је и генерални секретар НАТО, што је позиција коју потпуно контролишу билдерберговци. Постоји једна централна група која се окупља редовно, сваке године на Билдербершкој конференцији, када се састају водеће личности политичког живота, банкарства, бизниса, медија и војске, под највећим могућим мерама заштите да би дискутовали о “светским пословима”. Истраживачи имају све више успеха у разоткривању билдерберговаца, као и имена оних који су на листи гостију, али многи још истакнутији и значајнији успевају да се “провуку” на “конференције” у тајности и не појављују се на тим списковима.

Документа која су 2009. године угледала светлост дана са Билдербершке конференције одржане 1955. године у хотелу “Соненбихл” у Гармиш-Партенкирхену, у Немачкој, потврдили су билдербершки план за Европску унију.

Документи говоре о све већој потреби да се немачки народ повеже са осталим народима Европе у једно заједничко тржиште, као и да се за најкраће могуће време дође до највиших нивоа интеграције, почевши од стварања заједничког европског тржишта. Обратите пажњу на реч “почевши”. Билдербершки документи кажу да би можда било боље наставити с развојем заједничког тржишта уговором него стварањем нових, виших институција.

Заједничко тржиште, или Европска економска заједница, заиста је и оформљено две године касније (1957) Римским уговором, јер је тамо највећи центар моћи илумината и дом релоциране Вавилонске цркве коју су у Риму основале породичне лозе Сумера, Вавилона и Египта и прекрстиле је у Римокатоличку цркву. Од тада се техника “уговора” и даље користи, као што се може видети на примеру Лисабонског уговора из 2009. године, који је осмишљен тако да се оно што се данас назива Европска унија претвори у потпуно зрео диктаторат са сопственим председником, спољном политиком, армијом, полицијом и бирократским системом контроле.

Процурили документи групе Билдерберг из 1955. године говоре о потреби за јединственом европском валутом, а Билдербершка мрежа је годинама манипулисала догађајима да би то и остварила. Чак је и председник Билдерберг групе аристократа и припадник породичне лозе Висконт Етијен Давингтон рекао у једном од својих ретких интервјуа да су билдерберговци представили план о јединственој валути, која је постала – евро, почетком 1990. године.

Заправо, манипулација датира још од пре 50 година. Један од најзначајнијих завереника који стоје иза стварања Европске уније је Ото фон Хабзбург, главни представник породичне лозе – династије Хабзбург. Он је до смрти, 4. јула 2011, био на челу Паневропског покрета, основаног 1923. године. Хабзбурговци су чистокрвни илуминати који су вековима владали већим делом Европе. Династија Хабзбург је награђена титулом светог римског императора и дала је цареве и војводе Аустрије, краљеве Немачке, Мађарске, Шпаније, Португалије и Чешке (Бохемије), високе војводе Тоскане, па чак и цара Мексика. Ото фон Хабзбург је рођен 1912. године с титулом – надвојвода Франц Јозеф Ото Роберт Марија Антон Карл Макс Хејнрих Сикстус Ксавијер Феликс Ренату Лудвиг Гетеан Пијус Игнацијус од Аустрије.

СИН ПОСЛЕДЊЕГ АУСТРИЈСКОГ ЦАРА

ПРИПАДНИЦИ лоза обожавају своје титуле и опседнути су статусом, моћи и хијерархијом. Ото фон Хабзбург је био најстарији син Карла од Аустрије, последњег цара Аустрије и последњег краља Мађарске. Живео је у Баварској и, попут многих других који се налазе на врху светске завере, био је дубоко загазио у своје деведесете када је преминуо 2011. Био је јасан по питању своје жеље да доживотно остане поглавар европске државе и свог опредељења за римокатоличку (вавилонску) Европу.


Изворно објављено 9. априла 2017. г.

Аутор: Дејвид Ајк

Изворник: Вечерње Новости онлајн

www.global-politics/sotirovic