Основна особина једног хохштаплера је да скрива своје праве преварантске намере испод углађене одежде и финих манира. Све ово сажето у једној немачкој речи (хохштаплер) је био Јосип Броз Тито – аустроугарски каплар, самопроглашени маршал, доживотни председник државе, и много тога другога али изнад свега оличени и доказани србомрзац […]
На крају, на жалост историографије, горњи текст врло вероватно неће имати неког већег ефекта код Златојевих субнороваца јер је узалуд говорити глувом а намигивати слепом […]
Надбискуп је верно служио усташким идеалима не само за време већ и након рата а Ј. Б. Тито му је пружио руку пријатељства и сарадње за време исписивања најстрашнијих страница Другог светског рата у Европи […]
Архивска грађа о списковима стрељаних “народних непријатеља” Брозове ОЗНЕ у Србији након “ослобођења” октобра 1944. г. за Нишки округ […]
Антисрпска политика британске владе се од почетка самога рата па до његовог коначног завршетка јасно уочава у неколико сегмената али је онај прохрватски био пресудан […]
Металург Краус је у праву да су Брозу чак и највећи непријатељи признавали историјску улогу као и да је на Броза планирано неколико неуспешних атентата уосталом исто као и на Хитлера […]
Скреће се пажња (позорност) читаоцима да гореспоменути историјски извор о епизоди Јосипа Броза Тита са Фрањом Пирцом није још увек добио експертску верификацију веродостојности од стране Савеза „антифашиста“ Србије (мутант СУБНОР-а) […]
Након премијеровог убиства о Зорану Ђинђићу се доста писало и говорило али је један феномен из његовог живота ипак изостао а то је политичка паралела са Јосипом Брозом Титом на коју бих у доњим редовима указао […]
Odgovor Zlatoju Martinovu na tekst „Mrzilačka opsednutost Titom“ (Danas, 4. mart 2021.)
Из ратног дневнику његове јединице, али и по поверљивим биографским подацима који се о њему чувају у Москви, у овом рату Броз је имао све запаженију улогу […]
У сваком случају, круцијално питање и проблем још увек остаје исти још од 1945. г.: зашто је Србија федерализована и/или зашто је Србија једина федерализована? […]
Датум рођења уставно-доживотног (из 1974. г.) председника СФРЈ је у његовој држави утврђен административним путем и као такав јавно обележаван и слављен у виду тзв. „Дана младости“ када је читава земља са свим својим народима и народностима морала да се савија, игра и пева пред својим доживотним председником […]