Hits: 55
Клање Срба у околини Ливна 1941. г. од стране усташа
Из дописа (демантија на мој текст „Јосип Броз Тито, Јасеновац и Србоцид“, „Политика“, „Међу нама“, 13. фебруар 2021. г.) члана Председништва Савеза антифашиста Србије (sic!) Златоја Мартинова „Тито је двапут био у Јасеновцу“ („Политика“, „Међу нама“, 19. фебруар 2021. г.) сазнали смо до сада фактички непознату али битну цртицу из богатог револуционарног животописа „највећег сина свих наших народа и народности“ да је Ј. Б. Тито чак два пута (приватно и тајно) посетио место некадашњег злогласног усташког логора (фабрике) смрти и то 1945. г. и 1975. г.
Остаје зачуђујућа констатација да на овај јако битан детаљ у Титовој политици братства и јединства није обратио пажњу ни један једини Титов биограф од Владимира Дедијера, Пере Симића до Јожеа Пирјевеца, да о њему не постоји ниједан објављени архивски документ (нпр. у Перо Симић, Звонимир Деспот, „Тито строго поверљиво: Архивски документи“, Београд, 2010. г.), нити да се овај податак налази у исцрпној „Хронологији револуционарне делатности Јосипа Броза Тита“ (Београд, 1978. г., приредили: Бранислав Илић и Војислав Ћирковић) у којој су иначе до детаља презентоване све Титове радне активности из дана у дан и из сата у сат (сем одлажења у тоалет). Тако нпр. Тито је у септембру 1975. г. посетио Загреб, Кумровец и Сисак али о његовој посети оближњем Јасеновцу ни једне једине речи нити фотографије у овој детаљној хронологији. Да ствар буде још компликованија, ове две наводне (неформалне) посете Јасеновцу сам Тито не спомиње у својим екранизованим мемоарима (Вељко Булајић, „Титови мемоари“, 1980. г.) нити их спомиње иједан академско-универзитетски истраживач у својим монографијама о Југославији (нпр., проф. Бранко Петрановић, „Историја Југославије“, I-III, Београд, 1988. г.) О овом детаљу чак ни ми њихови бивши студенти нисмо ништа чули на семинарским вежбама и предавањима наших професора (Бранко Петрановић, Љубодраг Димић).
До сада једини познати извор Титове посете Јасеновцу (1975. г.) је према другу Златоју Мартинову наводно писано сведочење (мемоари) Душана Драгосавца а као живи сведоци се појављују Милош Минић и Едвард Кардељ. Међутим, последња двојица другова ово Драгосавчево сведочење никада нису потврдила исто као што то није урадио ни, према Златоју Мартинову једини сведок наводне прве Титове поседе Јасеновцу (1945. г.), Иван Стево Крајачић. Међутим, Крајачић је ипак остао упамћен по својој србофобичној изјави шефу српске делегације Радисаву Недељковићу у припитом стању „Срби, у Јасеновцу смо вас премало побили“ на дан отварања Маузолеја у Јасеновцу 31. јула 1966. г. а након саме церемоније свративши на ручак након лова у оближњим славонским шумама а који (ручак) је приређен највишим званицама на откривању јасеновачког споменика (Архив Словеније, Дедијер, к. 3; Александар Ранковић, Дневничке забелешке, Београд, 2002, стр. 162). Овом отварању као ни И. С. Крајачић није ни Ј. Б. Тито присуствовао а по природи ствари не само да је требао него је главни говор управо он морао да одржи.
4xU
Ипак, остаје чињеница да све битније политичко-револуционарне одлуке у Југославији нису могле бити донесене без коначног Титовог одобрења а то се односи и на Јасеновац. Да се потсетимо да је територија јасеновачког логора формално претворена у меморијални комплекс жртава фашизма (Спомен подручје Јасеновац) али читаве две деценије након рата, и да тај меморијални комплекс ни по чему не потсећа на било какву бившу фабрику смрти. Чак шта више, меморијални комплекс много више потсећа на голф игралиште или на пикник (првомајско роштиљ) излетиште уместо на највеће стратиште у Југоисточној Европи у коме је на најзверскије начине уморено 700.000 људи (500.000 Срба). Врхунац титоистичког сарказма са овим комплексом је подизање каменог споменика јасеновачким жртвама у коме ваљда још само титоисти не виде стилизовану усташку симболику (4xU) већ наводно некакав „камени цвет“. Поред тога, у овом меморијалном комплексу није никада постојао ниједан посебно српски национални симбол као белег који би директно указивао да су на овом месту (највише) убијани баш етнички Срби.
Оно што највише ствара проблема титоистима јесте чињеница, од које беже као „ђаво од крста“, да Тито није нашао за сходно да за време своје 35-годишње владавине бар једном званично у улози председника државе и врховног команданта армије посети Јасеновац и поклони се сенима побијених као што је то урадио, нпр., Вили Брант у Варшави (није морао баш и да клечи као Брант). По том питању титоисти су веома децидни, али у исто време и крајње морално одвратни јер наводно Тито није никада (бар званично ако је икада и приватно) посетио Јасеновац због осетљивости питања броја жртава овог стратишта. Дакле, проблем је био у броју побијених на овом стратишту па, наводно, „маршал“ из тог разлога није никада „званично“ посетио Спомен подручје Јасеновац јер је ваљда читавих 35 година чекао да му неки Јово Капичић званично саопшти тачан број јасеновачких жртава да би он потом почео да срачунава да ли је тај број довољан у моралном смислу да се коначно и он ето званично појави у Јасеновцу у црном Мерцедесу на пропутовању до Загреба или Кумровца. Немогуће је да Тито није знао колико је Срба и свих других побијено и на који начин и у Јасеновцу и на осталим стратиштима НДХ исто као и број крагујевчана стрељаних у Шумарицама 21. октобра 1941. г. али бивши аустроугарски каплар са фронта у Србији из 1914. г. (Хрватска 42. Вражја дивизија) није никада присуствовао ниједном крагујевачком „Великом школском часу“ као што није никада бар у званичној форми посетио ниједно масовно стратиште Срба у НДХ. Титоисти по овом питању не дају никакав одговор – колико је то Срба требало у милионима да буде побијено да би се „маршал“ коначно смиловао да посети у званичној форми бар једно стратиште Срба.
Да на крају само подсетимо читаоце да је 1964. г. формирана и почела да ради државна експертска комисија патолога судске медицине на локалитету Доња Градина на утврђивању броја побијених у Јасеновцу. Међутим, рад комисије је у септембру исте године након првих извештаја (процена о 730.000 уморених на разноразне зверске начине) стопирана од стране државних органа Југославије а један од њених експертских чланова (каснији академик) др. Србољуб Живановић одговорно тврди да је Јосип Броз Тито једноставно сакрио истину о Јасеновцу.
Проф. др Владислав Б. Сотировић
Вилњус, Литванија
www.global-politics.eu/sotirovic
sotirovic@global-politics.eu
© Vladislav B. Sotirović 2021
Personal disclaimer: The author writes for this publication in a private capacity which is unrepresentative of anyone or any organization except for his own personal views. Nothing written by the author should ever be conflated with the editorial views or official positions of any other media outlet or institution.
Origins of images: Facebook, Twitter, Wikimedia, Wikipedia, Flickr, Google, Imageinjection, Public Domain & Pinterest.
Read our Disclaimer/Legal Statement!
Клање Срба од стране усташа у НДХ
