Vojislav Šešelj je prvi put došao u Beograd januara 1983. g. Tom prilikom Vuk Drašković pravi intervju sa njim, za “Omladinske novine”. Na pitanje “šta je po nacionalnosti?”, Šešelj je odgovorio: “Jugosloven” […]
Један од доказа за велику борбеност Хрвата и муслимана у сукобима са српском војском је и податак да је само у биткама у Мачви, из Треће босанскохерцеговачке регименте, од око осамдесет официра и три хиљаде бораца, животе изгубило више од половине командног кадра и преко 1.200 војника […]
Članak Vladislava B. Sotirovića: „Prva posthladnoratovska ‚humanitarna intervencija‘ – Vukovar 1991“ („The First Post-Cold War ’Humanitarian Intervention’ – Vukovar 1991“), Vojno delo, Interdisciplinarni naučno-teorijski časopis (Military affairs, Interdisciplinary Scientific Theoretical Journal), Regionalno izdanje (Regional edition), No. 3, 2017, ISSN 0042-8426, Ministarstvo odbrane Republike Srbije (Ministry of Defence of the Republic of Serbia), Belgrade, Serbia, pp. 435−451 […]
Остало је забележено и једно сведочанство о хрватским зверствима из времена Тридесетогодишњег рата у коме су Хрвати служили своје бечке католичке господаре и то од стране једног шведског генерала који је забележио да су Швеђани нашли у хрватском војном логору главе беба набијене на кочеве […]
Познато је да Брозови партизани за време самога рата нису баш ништа учинили да се овај „девети круг пакла“ ослободи а партизанско руководство са својим елитним јединицама (пролетерским бригадама) је неколико пута било у његовој близини (Западна Босна, тј. Бихаћ, Јајце, итд.) као и то да сам Јосип Броз Тито није никада посетио ово стратиште да ода почаст побијенима од којих је убедљиво највећи број био српске етничке припадности […]
J. Дучић је у својим оценама о Хрватима ишао чак и испред повесне науке која тек сада након неколико деценија и полустолећа признаје да је овај Херцеговац једноставно био у праву пишући о менталном устројству и психопатологији овог народа […]
Генерал-пуковник Стјепан пл. Саркотић као командант 42. домобранске дивизије именован је октобра 1914. за Земаљског поглавара у БиХ, након пензионисања понемченог Словенца ОСКАРА ПОТЈОРЕКА. Чим је стигао у Сарајево забранио је ћирилицу као писмо, и изјавио: „Срби су са својим писмом непријатељско тијело Истока, у борбеној зони Запада“! […]
Шиптарски терористи, користећи заштиту НАТО пакта, су 23. јула 1999. године масакрирали 13 српских жеталаца у Старом Грацком […]
Илија Гарашанин, највећи државник наше крви, водио је преписку са свима српским земљама у циљу уједињења Српства, а не југословенства […]
Јунаци многих генерација Прле, Тихи, Чиби, Мрки, Зрики, Бели и други илегалци који су се борили против злогласног мајора Кригера, овековечени у телевизијској серији “Отписани” чије је емитовање празнило улице Београда заиста су постојали, али наравно под другим именима и бојама под којим су се борили […]
Jedan od mnogih dokaza da je Katolička crkva podržavala zločine nad Srbima je i činjenica da su trojica komandanata Jasenovca bili katolički sveštenici. Pokolje Srba u NDH organizovalo je preko 130 katoličkih sveštenika, a njih 27 lično su se „dokazali“ u klanju! […]
Уочи сваког 4. маја понавља се и прича о “највећој сахрани на свету“, која се користи као доказ наводне Титове величине у светским размерама […]
По Вуку (и не само по њему), у тадашњој Краљевини Хрватској, у ствари, прави етнички Хрвати готово да и нису живели, јер је већина чакаваца била изван те краљевине […]
Article by Vladislav B. Sotirović: “The 1836/1844 Project of Resolving the ‘Serbian Question’”, Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies, Vol. 29, ISSN 0742-3330, 2018, Slavica Publishers, Indiana University, Bloomington, USA, pp. 1−23 […]
Као и сваког 20 октобра у последњих двадесетак година, домаћа јавност и даље остаје подељена по питању да ли су Брозови партизани уз круцијалну помоћ Стаљинове Црвене армије „ослободили“ или „окупирали“ Београд и Србију 1944. г. Тим поводом бисмо се на ову горућу проблематику осврнули у доњем тексту […]
Шта је хрватски председник Фрањо Туђман поручио припадницима војног и државног врха на састанку на Брионима непосредно пред акцију „Олуја”, где је један од учесника био и генерал Анте Готовина […]
Prema podacima koje je skupila Austrougarska država, kada je 31. decembra 1890. godine popisala stanovništvo grada Dubrovnika, srpskim jezikom govori apsolutna većina od 5.823 ljudi, italijanskim 677, češkim 48, poljskim 6, nemačkim 263 i mađarskim 384 […]
Ове [2018] године се навршава двјеста година од објављивања првог спорног и скандалозног ′Српског рјечника′ Вука С. Караџића у Бечу (децембар 1818.године). Потпуни назив рјечника гласи „Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма“ […]