МОЈ КОМЕНТАР: “Додик, Пинк Пантери и Европа”

December 24, 2020Vladislav B. Sotirovic

За сваку је похвалу дипломатско-морални гест министра спољних послова Руске Федерације Сергеја Лаврова да врати икону у позлати из Луганска стару око 300 година како би се од стране Интерпола (међународне полиције) утврдило порекло исте у рукама Милорада Додика, председника Републике Српске у оквирима БиХ, који му је исту недавно даровао приликом званичне посете Сергеја Лаврова институцијама БиХ коју су, иначе, званични национално-политички представници бошњачког и хрватског народа у БиХ бојкотовали.

Овај руски гест би могао да послужи многим (западно)европским културолошким, уметничким или научним институцијама као узор утврђивања правно-моралног порекла њихових фондова по разним музејима и библиотекама. Познато је, наиме, да је порекло многих докумената и уметничких експоната по многим (империјалним) музејима Западне Европе веома проблематичан обзиром да је званично непознато како су у те институције доспели. То су конкретно случајеви у најмању руку са Британским музејом у Лондону и Берлинским музејима обзиром да већ дужи низ година владе Грчке, Ирака и Египта потражују одређене уметничке експонате из ових институција као „украдене“, тј. нелегално доспеле у исте.

Ако посетите, нпр., месопотамску, персијску или старогрчку изложбу у Берлинским музејима упада у очи чињеница да бар за добру половину експоната не постоји писано порекло истих а за ону другу стоји да је поклоњена од стране одређених (немачких) особа али није ипак јасно како су и те особе дошле у посед тих експоната. У овом контексту, позната је уметничка клептоманија Немца Хајнриха Шлимана (откривача античке Троје) и његове супруге Софије који су у стилу савремених Пинк Пантера буквално крали и шаком и капом уметничко-археолошке вредности које су ископали под Тројом. Наполеон Бонапарта је био по питању уметничке клептоманије Шлиманов „отац“ у (западно)европским пословима пинк пантерисања.

Колико „украдених“ уметничких експоната по јавним (западно)европским музејима и докумената (историјских извора) у библиотекама има вероватно може да утврди само Интерпол. Гест Сергеја Лаврова би засигурно морао да потстакне позитивну реакцију Интерпола у том правцу.

Проф. Др Владислав Б. Сотировић