Beograd

HISTORIA ARCANA: “Тито у 42. Вражјој дивизији”

Share

Из ратног дневнику његове јединице, али и по поверљивим биографским подацима који се о њему чувају у Москви, у овом рату Броз је имао све запаженију улогу […]

Share

HISTORIA ARCANA: “Тито је сакрио истину о Јасеновцу”

Share

Академик Србољуб Живановић о комисији која је 1964. истраживала злодела у НДХ логору: После првих извештаја и само три месеца рада, све је стопирано. Убијено 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. Око 20 % жртава живо закопано […]

Share

HISTORIA ARCANA: “Зашто је Винстон Черчил мрзео Србе?”

Share

Један енглески новинар, дописник из Бурског рата, изазван писањем београдских новина, објавио је увредљив текст о Србима. Лондон је и у оно време био далеко од Београда, и све би остало на празној претњи, да случај није удесио да Енглез послом крене у Истанбул „Оријент експресом“ […]

Share

МОЈ КОМЕНТАР: “Србоцидом у Еуротитославију”

Share

Наиме, хрватска страна никада није ни могла нити ће и моћи да докаже никакву „агресију“ Србије на Липу њину у деведесетим пред неким иоле поштеним међународним судом правде из најмање три довољна разлога: […]

Share

О БАГРИ: “Титова сахрана 8. маја 1980. године: Највећи скуп убица и диктатора”

Share

Уочи сваког 4. маја понавља се и прича о “највећој сахрани на свету“, која се користи као доказ наводне Титове величине у светским размерама […]

Share

MOJ КОМЕНТАР: “Србија, НАТО и ЕУ”

Share

Може се поставити и суштинско питање: Да ли је у принципу улазак у НАТО неопходан и за улазак у ЕУ и обрнуто? […]

Share

MOJ КОМЕНТАР: “Како су Титоисти преко српских костију освојили власт”

Share

Као и сваког 20 октобра у последњих двадесетак година, домаћа јавност и даље остаје подељена по питању да ли су Брозови партизани уз круцијалну помоћ Стаљинове Црвене армије „ослободили“ или „окупирали“ Београд и Србију 1944. г. Тим поводом бисмо се на ову горућу проблематику осврнули у доњем тексту […]

Share

MOJ ČLANAK: “Šiptarska politika krvi i tla”

Share

Šiptarske severnoalbanske brđane su naravno odvajkada privlačila veoma plodna kosovsko-metohijska polja koja su bila naseljavana od strane Šiptara zajedno sa stokom (uglavnom ovcama) u talasima a bila svakako daleko pitomija od čitave gorštačke Albanije […]

Share

MOJ КОМЕНТАР: “Сутјеска, Тито и Лукс”

Share

На овом месту бисмо се веома кратко осврнули на само једну ординарну пропагандно-фалсификаторску подвалу из револуционарно-гангстерског животописа „нашег највећег сина свих наших народа и народности“ од Вардара па до Триглава. Наравно, овакве цртице из вођиног животописа нећете наћи у његовим званичним биографијама и хронолошким прегледима револуционарне делатности типа: Branislav Ilić, Vojislav Ćirković (priredili), Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita, Beograd, Export-Press, 1978 […]

Share

MOJ КОМЕНТАР: “О рехабилитацији ђенерала Михаиловића”

Share

Извод из коментара Владислава Б. Сотировића: Процес тзв. „рехабилитације“ врховног команданта Југословенске Војске у Отаџбини – ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића поново је (наравно намерно) ушао у субноровски ћорсокак титоистичког судства у Републици Остатака Србије што је потпуно разумљиво и схватљиво уколико се зна где се води и од кога судски поступак. Наравно, субноровским владајућим структурама у титоистичкој Србији у којој аустроугарски каплар из 42. Хрватске домобранске „Вражје дивизије“ и даље влада из гроба („И после Тита, Тито!“) је од кључног значаја да се рехабилитациони процес развлачи што дуже и по могућности у недоглед. […]

Share

МОЈ ЧЛАНАК: “Прилог демистификацији (култа) личности Јосипа Броза Тита (1892.−1980. г.)”, 2017

Share

Извод из чланка Владислава Б. Сотировића: Циљ овог истраживачког чланка Владислава Б. Сотировића је да допринесе комплексном проблему демистификације (култа) личности Јосипа Броза Тита (1892.−1980. г.) узимајући као истраживачки објекат расветљавање питања када је Јосип Броз Тито, као особа, владар и политичар који је много па чак и премного „задужио“ Србе нарочито у Србији, стварно рођен. За допринос расветљавању овог, сматрамо довољно битног проблема у југословенској историографији који до сада из објективних разлога није још увек адекватно решен, коришћена је пре свега примарна архивска грађа до које смо у овом тренутку могли да дођемо али и релевантна научна продукција у вези са темом истраживања овога рада […]

Share