Hits: 144
Универзитет у Виљнусу је најстарија највиша академска установа у Источној Европи. Основан је као католички универзитет и академија 1579. г. уздигавши се из ранга колегије основане 1570. г. од стране Језуитског реда који је у Виљнус дошао на позив бискупа Виљнуса Валеријана Проташевичуса да се духовно и догматски бори против нарастајућег таласа протестантизма. Поређења ради, Универзитет у Кенинсбергу (данас Каљининград) је основан 1544. г. а Универзитет у Тартуу (Естонија) 1632. г. Папа Гргур XII је својом булом од 30. октобра 1579. г. потврдио статус универзитета граду Виљнусу па се тај датум и званично узима као датум његовог оснивања. У почетку је било само два факултета – филозофије и теологије – да би данас универзитет у свом саставу имао 12 факултета и нешто преко 20.000 студената (по броју студената је највећи у Литванији). Правни факултет је основан 1641. г. а факултет медицине 1781. г.
Језик предавања на универзитету је све до раног XIX века био латински тако да је био отворен за све студенте различитих народности и вероисповести који су владали тим језиком уз услов да су били племићког порекла. Било је случајева да су поједини студенти, како би се уписали на универзитет, фалсификовали уверења о племићком пореклу што је, на пример, био случај са касније чувеним литванским критичким историчарем Симоном Даукантом („литвански Тукидит“) који је на овом универзитету студирао од 1816. г. до 1822. г. Професори који су предавали на универзитету су такође долазили из разних делова Европе.
Универзитет је вероватно најпознатији по својој астрономској обзерваторији која је основана 1753. г. и као таква била једна од најстаријих и највећих у читавој Европи. Обзерваторски торањ у коме се некада налазио телескоп је данас једна од главних туристичких и историјских атракција читавог комплекса старог кампуса универзитета који се налази у срцу Старог града у Виљнусу заузимајући читав један квартал града са својих 13 дворишта и зградама око њих које су зидане у различитим временским епохама и у различитим архитектонским стиловима: готика, барок, ренесанса, рококо, класицизам и еклектика. Званичан назив универзитета је од 1803. г. гласио (руски) Царски универзитет у Виљнусу који је по декрету руског цара Николе I затворен 1832. г. због учешћа великог броја студената и професора у литванско-пољском устанку против руских царских власти 1830.−1831. г. (данашња територија Литваније је била у саставу Царске Русије од 1795. г. до 1918. г.). У временском периоду између два светска рата (1919.−1939. г.), када је Виљнус са околином био у саставу Пољске, универзитет је радио под именом Универзитет Стефана Баторија (Стефан/Иштван Батори је био краљ Пољске и Велики кнез Литваније који је 1. априла 1579. г. издао краљевску привилегију о преименовању језуитске колегије у универзитет и академију). У међуратном периоду је на овом универзитету студирао будући добитник Нобелове премије за књижевност – Чеслав Милош. За време совјетске администрације након 1945. г. универзитет је реорганизован према тадашњем совјетском моделу. Поред Чеслава Милоша (1911.−2004. г.), чувени пољско-литвански песник Адам Мицкиевич (1798.−1855. г.) је најпознатији дипломирани студент овог универзитета.
У оквиру универзитетског комплекса, у његовом Великом дворишту, налази се и једна од најлепших цркава у Виљнусу и Литванији – барокна грађевина посвећена свим свецима који носе име Јован. Прва црквена грађевина на овом месту потиче одмах након званичног покрштавања Литванији 1387. г. и била је у готском стилу. Данашњи каснобарокни облик црква је добила у годинама 1738.−1749. након великих пожара у граду који су и ову богомољу доста уништили. Данашњи облик јој је дао чувени барокни архитекта из Виљнуса – Јохан Кристоф Глаубиц (рођен у Шлезији, умро у Виљнусу). Црква је оригинално према његовом пројекту имала читавих 24 олтара а у њену унутрашњост је могло да стане и до 5 хиљада људи. Данас је ова богомоља универзитетска црква у којој се поред редовних литургија/миса одржавају и концерти, хорска такмичења, додела студентских диплома као и разни фестивали. Поред цркве се налази велелепни петоспратни звоник висине 63 м. са декоративним крстом висине 6.2 м.
У историјату Универзитета у Виљнусу дугом преко 450 г. је на српском језику одбрањена само једна докторска дисертација (2002. г. на Филолошком факултету). Њен аутор је истовремено и аутор овог текста који је, између осталих наставних предмета, на Катедри за словенску филологију предавао и предмет Српски језик и филологија.
(у Виљнусу живи и ради од децембра 1997. г.)
Лична виртуелна презентација града Виљнуса и града Тракаиа: www.see-vilnius.eu
Контакт: info@see-vilnius.eu
Twitter: @SeeVilnius
Примедбе:
Чланак је објављен у листу Политика 31. децембра 2018. г. (новогодишњи број) у рубрици Међу нама
На све фотографије ауторско право полаже Владислав Б. Сотировић 2018.
© Владислав Б. Сотировић 2018
FOLLOW ME ON SOCIAL PLATFORMS