ЧЛАНАК: “Универзитет у Виљнусу – најстарија високошколска установа у Источној Европи”

Универзитет у Виљнусу је најстарија највиша академска установа у Источној Европи. Основан је као католички универзитет и академија 1579. г. уздигавши се из ранга колегије основане 1570. г. од стране Језуитског реда који је у Виљнус дошао на позив бискупа Виљнуса Валеријана Проташевичуса да се духовно и догматски бори против нарастајућег таласа протестантизма. Поређења ради, Универзитет у Кенинсбергу (данас Каљининград) је основан 1544. г. а Универзитет у Тартуу (Естонија) 1632. г. Папа Гргур XII је својом булом од 30. октобра 1579. г. потврдио статус универзитета граду Виљнусу па се тај датум и званично узима као датум његовог оснивања. У почетку је било само два факултета – филозофије и теологије – да би данас универзитет у свом саставу имао 12 факултета и нешто преко 20.000 студената (по броју студената је највећи у Литванији). Правни факултет је основан 1641. г. а факултет медицине 1781. г.

Централна универзитетска библиотека (лево) и Ректорат универзитета (десно)

Језик предавања на универзитету је све до раног XIX века био латински тако да је био отворен за све студенте различитих народности и вероисповести који су владали тим језиком уз услов да су били племићког порекла. Било је случајева да су поједини студенти, како би се уписали на универзитет, фалсификовали уверења о племићком пореклу што је, на пример, био случај са касније чувеним литванским критичким историчарем Симоном Даукантом („литвански Тукидит“) који је на овом универзитету студирао од 1816. г. до 1822. г. Професори који су предавали на универзитету су такође долазили из разних делова Европе.

Универзитет је вероватно најпознатији по својој астрономској обзерваторији која је основана 1753. г. и као таква била једна од најстаријих и највећих у читавој Европи. Обзерваторски торањ у коме се некада налазио телескоп је данас једна од главних туристичких и историјских атракција читавог комплекса старог кампуса универзитета који се налази у срцу Старог града у Виљнусу заузимајући читав један квартал града са својих 13 дворишта и зградама око њих које су зидане у различитим временским епохама и у различитим архитектонским стиловима: готика, барок, ренесанса, рококо, класицизам и еклектика. Званичан назив универзитета је од 1803. г. гласио (руски) Царски универзитет у Виљнусу који је по декрету руског цара Николе I затворен 1832. г. због учешћа великог броја студената и професора у литванско-пољском устанку против руских царских власти 1830.−1831. г. (данашња територија Литваније је била у саставу Царске Русије од 1795. г. до 1918. г.). У временском периоду између два светска рата (1919.−1939. г.), када је Виљнус са околином био у саставу Пољске, универзитет је радио под именом Универзитет Стефана Баторија (Стефан/Иштван Батори је био краљ Пољске и Велики кнез Литваније који је 1. априла 1579. г. издао краљевску привилегију о преименовању језуитске колегије у универзитет и академију). У међуратном периоду је на овом универзитету студирао будући добитник Нобелове премије за књижевност – Чеслав Милош. За време совјетске администрације након 1945. г. универзитет је реорганизован према тадашњем совјетском моделу. Поред Чеслава Милоша (1911.−2004. г.), чувени пољско-литвански песник Адам Мицкиевич (1798.−1855. г.) је најпознатији дипломирани студент овог универзитета.

У оквиру универзитетског комплекса, у његовом Великом дворишту, налази се и једна од најлепших цркава у Виљнусу и Литванији – барокна грађевина посвећена свим свецима који носе име Јован. Прва црквена грађевина на овом месту потиче одмах након званичног покрштавања Литванији 1387. г. и била је у готском стилу. Данашњи каснобарокни облик црква је добила у годинама 1738.−1749. након великих пожара у граду који су и ову богомољу доста уништили. Данашњи облик јој је дао чувени барокни архитекта из Виљнуса – Јохан Кристоф Глаубиц (рођен у Шлезији, умро у Виљнусу). Црква је оригинално према његовом пројекту имала читавих 24 олтара а у њену унутрашњост је могло да стане и до 5 хиљада људи. Данас је ова богомоља универзитетска црква у којој се поред редовних литургија/миса одржавају и концерти, хорска такмичења, додела студентских диплома као и разни фестивали. Поред цркве се налази велелепни петоспратни звоник висине 63 м. са декоративним крстом висине 6.2 м.

У историјату Универзитета у Виљнусу дугом преко 450 г. је на српском језику одбрањена само једна докторска дисертација (2002. г. на Филолошком факултету). Њен аутор је истовремено и аутор овог текста који је, између осталих наставних предмета, на Катедри за словенску филологију предавао и предмет Српски језик и филологија.

Барокна црква свих Светих Јована у Великом дворишту универзитета

Др. Владислав Б. Сотировић

(у Виљнусу живи и ради од децембра 1997. г.)

Лична виртуелна презентација града Виљнуса и града Тракаиа: www.see-vilnius.eu

Контакт: info@see-vilnius.eu

Twitter: @SeeVilnius

Примедбе:

Чланак је објављен у листу Политика 31. децембра 2018. г. (новогодишњи број) у рубрици Међу нама

На све фотографије ауторско право полаже Владислав Б. Сотировић 2018.

© Владислав Б. Сотировић 2018

Звоник барокне цркве свих Светих Јована у Великом дворишту Универзитета у Виљнусу
Vladislav B. Sotirovic

Written by Vladislav B. Sotirovic

DISCLAIMER: Knowledge and best practice in this field are constantly changing. As new research and experience broaden our understanding, changes in research methods, professional practicies, or medical treatment may become necessary. Practitioners and researchers must always rely on their own experience and knowledge in evaluating and using any information, methods, compounds, or experiments described hereign. In using such information and/or methods they should be mindful of their own safety and the safety of others, including parties for whom they have a professional responsibility. To the fullest extent of the law, neither the editor nor the author, assume any liability for any injury and/or damage to persons, property, institutions, nations or states as a matter of products liability, negligence or otherwise, or from any use or operation of any methods, products, instructions, or ideas contained in the material on this website. The editor and authors are not morally, scientifically or legally responsible for any inaccurate or incorrect statement in the text and material found on the website www.global-politics.eu/sotirovic

Website: http://www.global-politics.eu/sotirovic/

www.global-politics/sotirovic