Hits: 75
Један од најзамршенијих и још увек недовољно разјашњен социолошко-историјски феномен на просторима Балканског полуострва јесте феномен конвертита тј. прелазника из једног друштвено-политичког система, конфесије или идеологије у други. Познато је у балканској историографији да је феномен конвертита био јако изражен у временима отоманске окупације или тоталитарно-комунистичких система, али на жалост још увек не постоје нити у југословенској нити у балканској социолошкој и хуманистичкој науци систематско-истраживачки приступ овој проблематици на основу академских принципа методолошког истраживања који би довели до научних резултата истраживања ове научне проблематике која се бар у основним психолошким одредницама своди на принципе истраживања немачког случаја између два светска рата које је обавио Ерих Фром и објавио у својој монографији под насловом „Бекство од слободе“.
Дакле, основно социолошко-историјско али и психолошко питање поводом ове тематике је зашто поједине људске групације мање-више добровољно или под индиректним притиском мењају свој конфесионални, национални или социјални идентитет? Један од релевантних истраживачких примера-феномена бар на балканским просторима је нпр. процес конвертовања из хришћанске у муслиманску вероисповест, тј. бежање из старе у нову конфесију (тзв. “продаја в(ј)ере за вечеру”).
Прелазак у муслиманску веру имао је разне мотиве, па и различите форме што је углавном зависило од временске епохе и конкретних случајева који сви нису имали исту друштвено-политичку позадину. Неки хришћани су прелазили у ислам из економских, неки из политичких мотива, али су се најдрастичнији случајеви ипак сводили на мотив пуког преживљавања (егзистенцијални мотив).
Како наводе неки аутори, сам процес конвертовања из хришћанства у ислам у техничком смислу је изгледао овако: „покајнички“ кандидат је стављан на пањ и ако не би променио веру, бивао је погубљен. Из „педагошких разлога“, конверзија се вршила јавно, на тргу, пред окупљеном муслиманском масом, која би, ако би кандидат подлегао притиску и пристао, клицала мусул ман (спасао се). Ово је могло да значи било искрено осећање за још један спашени живот (бившег неверника), али и верско убеђење да је прозелит „спасао душу“.
Оваква прозелитска процедура конвертовања понављаће се безброј пута, мутатис мутандис код „пријема у Партију“. Мотиви су били слични, укључујући и страх од страдања од тоталитарне власти. У оба случаја радило се о преласку из класе грађана другог (експлоатисаног) реда у класу повлашћених (експлоататора). Потпуно је и данас исти случај у мотивационом смислу са тзв. „партијским прелетачима“ који прелећу у тренутно владајуће (коалиционе) странке продајући веру за вечеру као што се то радило и за време отоманске окупације.
Као што је то одлично приметио Ерих Фром у својој монографији „Бекство од слободе“, слобода као животна есенција за многе у конкретним друштвено-политичким условима и окружењу постаје тежак животни бремен кога се треба курталисати. Један начин курталисања је био и остао конвертовање било из религије у религију, партије у партију или идеологије у идеологију. Крајњи циљ свих конверташа је одувек била вечера а не вера, тј. слобода.
Проф. др Владислав Б. Сотировић
Вилњус, Литванија
www.global-politics.eu/sotirovic
sotirovic@global-politics.eu
© Vladislav B. Sotirović 2021
Origins of images: Facebook, Twitter, Wikimedia, Wikipedia, Flickr, Google, Imageinjection, Public Domain & Pinterest.
Read our Disclaimer/Legal Statement!
Personal disclaimer: The author writes for this publication in a private capacity which is unrepresentative of anyone or any organization except for his own personal views. Nothing written by the author should ever be conflated with the editorial views or official positions of any other media outlet or institution.
