Hits: 149
У „Политикиној“ рубрици „Међу нама“ појавио се допис бившег официра Брозове армије капетана дуге пловидбе и капетана бојног брода у пензији друга Радослава В. Крецловића (7. јун 2021. г.) „Несхватљива је мржња према Титу“ у коме се аутор директно обраћа мојој маленкости са питањем зашто мрзим Тита? Другу капетану бивше ЈНА очито и након 40 година од преминућа друга Тита није јасно како неко може да не пише славопојке о „највећем сину наших народа и народности“ по угледу на домаће задатке конкурсно-наградног типа из играног филма „Тито и ја“. Могуће је с обзиром да се у мом конкретном случају ради о професионалном историчару који истражује истину а не о Брозовим пионирима, официрима ЈНА и субноровцима који су обавезни да пишу славопојке и глорификоване некрологе по службеној дужности.
Да будем кратак и јасан, Јосип Броз Тито (1892-1980. г.) је био обичан хохштаплер од младости до смрти.
Реч „хохштаплер“ је немачког порекла („hochstapler“) а њено основно значење је лице неодољиво склоно вршењу превара, онај који отменим држањем прави утисак углађена и отмена човека и тако успева да се увуче у тзв. „боље друштво“ и да врши преваре, отмена варалица, отмени пробисвет. Хохштаплер је дакле особа која се издаје за оно што није, која се претвара да је из вишег друштвеног ранга, бољег и признатијег занимања и то све у циљу преваре како би стекао одређену добит и корист у новој средини у којој домаће становништво није упознато са правим пореклом и животописом оваквог преваранта илити у народу познатијег као битанга.
Основна особина једног хохштаплера је да скрива своје праве преварантске намере испод углађене одежде и финих манира. Све ово сажето у једној немачкој речи (хохштаплер) је био Јосип Броз Тито – аустроугарски каплар, самопроглашени маршал, доживотни председник државе, и много тога другога али изнад свега оличени и доказани србомрзац. Ова чињеница је позната свим професионалним историчарима и биографима овог хохштаплера сем друговима и другарицана из данас препакованог СУБНОР-а („Савез антифашиста Србије“) и њихове братије из бивше лузерске ЈНА (Радослав В. Крецловић) која је иначе када је требало да се брани отаџбина за коју су положили заклетву погубила све ратове на простору бивше Титославије и то у року од пола године – у Словенији чак и од ненаоружаних цивила у доњем вешу који су заустављали и враћали назад читаве колоне Брозове армије која се деценијама припремала за одбрамбени рат под слоганом „Ништа нас не сме изненадити“ (сем цивила у гаћама и јогуртом и хлебом у кесама из минимаркета).
Очигледно је да се друг капетан служи исто као и „Савез антифашиста Србије“ методом замене теза и војном доктрином напад је најбоља одбрана како би прикрили своје апсолутно схватљиво деификовање (апотеоза) једног србомрзачког хохштаплера који је и након преминућа остао битанга на чијем гробном месту не стоји ознака комунисте (црвене петокраке) за кога се јавно издавао за живота. Али то је баш типична карактеристика једног хохштаплера – софистицирано прикрити свој прави идентитет и подмукле намере. Какве су праве политичке намере овог хохштаплера-битанге биле осетили су на својој кожи превасходно Срби а поготово Србија коју је овај аустроугарски каплар још од 1914. г. третирао као непријатељску земљу.
Проф. др Владислав Б. Сотировић
Вилњус, Литванија
www.global-politics.eu/sotirovic
sotirovic@global-politics.eu
© Vladislav B. Sotirović 2021
Personal disclaimer: The author writes for this publication in a private capacity which is unrepresentative of anyone or any organization except for his own personal views. Nothing written by the author should ever be conflated with the editorial views or official positions of any other media outlet or institution.
