Hits: 167
Актуелни „Случај Кривокапић-Сребреница 2021.“ је још један доказ да се са “Случајем Сребреница 1995.“ још увек манипулише у циљу антисрпске пропаганде злоупотребом кампање у медијима којом се оптужује српска страна за уништење више од 8.000 хиљада муслиманских цивила из овог источнобосанског градића (Аргентина на латинском) након уласка ВРС у исти јула 1995. Као главни „адут“ се и даље користе званични подаци добијени од стране ЦИА и нарочито америчких шпијунских сателита који су проследили фотографије начињене из ваздуха на којима се виде трагови разроване земље, а што је многима послужило ad hoc да прогласе ове трагове за наводне гробове стрељаних сребреничких муслимана (погледати документарне филмове “Забрањена истина о Сребреници” и „A Town Betrayed“).
Западна пропагандна кампања је својом „истином“ о Сребреници ипак постигла два крупна политичка циља: искључила је критике на рачун НАТО пакта који је срушио принцип неутралности у херцегбосанском конфликту бомбардујући српске војне положаје и цивилне објекте 1995. и скренула је пажњу светске јавности са трагичне судбине око 250.000 Срба Крајишника протераних са простора РСК од стране званичних хрватских власти почетком августа 1995.
Тог лета и јесени 1995. ни Вашингтон ни Брисел нису узимали у обзир ставове и објашњења Јасушија Акашија (званичног представника и руководиоца мисије ОУН у БиХ који је одговорност за догађаје у Сребреници приписивао муслиманској страни. Јавне критике упућене на рачун Јасушија Акашија поводом његовог извештаја о Сребреници су ипак имале жељени ефекат: приказивала се наводна немоћ ОУН, а уједно се пропагирала ефикасност новог међународног „миротворца“ – НАТО пакта на челу са САД.
Као крајњи политички ефекат овакве пропагандне игре са сребреничким жртвама би требало да буде укинуће Републике Српске на коме се већ одавно увелико ради, а у том контексту се има посматрати и одлука тзв. „Европског“ парламента из јануара 2009. да се 11. јул (1995.) комеморативно обележава као дан сећања (геноцида) на “сребреничке жртве”. Наравно, овде се ради само о муслиманским жртвама, али никако и о српским како из саме Сребренице тако и из њене околине. Да се само присетимо да је пре 1992. у Сребреници било 25% Срба, а за време рата ниједног и да је у ужој околини Сребренице од стране муслимана (Орићевих башибозука) побијено око 2.300 Срба цивила (у широј околини Сребренице је побијено-измасакрирано 3267 Срба у периоду од априла 1992. до јуна 1995. док је на истом простору за време НДХ зверски убијено од стране муслимана-Бошњака и католика-Хрвата скоро 6.500 православних српских цивила.
Шаблон западних пропагандних манипулација са „Случајем Сребреница 1995.“ је, на жалост, веома успешно примењен и у „Случају Рачак 1999.“ („Косовска Сребреница“) који се на крају завршио бомбардовањем СРЈ и НАТО/КФОР окупацијом јужне српске покрајине.
Проф. др Владислав Б. Сотировић
Вилњус, Литванија
www.global-politics.eu/sotirovic
sotirovic@global-politics.eu
© Vladislav B. Sotirović 2021
Personal disclaimer: The author writes for this publication in a private capacity which is unrepresentative of anyone or any organization except for his own personal views. Nothing written by the author should ever be conflated with the editorial views or official positions of any other media outlet or institution.
Origins of images: Facebook, Twitter, Wikimedia, Wikipedia, Flickr, Google, Imageinjection, Public Domain & Pinterest.
Read our Disclaimer/Legal Statement!
