Ове године се навршава двјеста година од објављивања првог спорног и скандалозног ′Српског рјечника′ Вука С. Караџића у Бечу (децембар 1818.године). Потпуни назив рјечника гласи „Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма“ […]
Read More →
На овом месту бисмо се веома кратко осврнули на само једну ординарну пропагандно-фалсификаторску подвалу из револуционарно-гангстерског животописа „нашег највећег сина свих наших народа и народности“ од Вардара па до Триглава. Наравно, овакве цртице из вођиног животописа нећете наћи у његовим званичним биографијама и хронолошким прегледима револуционарне делатности типа: Branislav Ilić, Vojislav Ćirković (priredili), Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita, Beograd, Export-Press, 1978 […]
Read More →
Као и сваког 20 октобра у последњих двадесетак година, домаћа јавност и даље остаје подељена по питању да ли су Брозови партизани уз круцијалну помоћ Стаљинове Црвене армије „ослободили“ или „окупирали“ Београд и Србију 1944. г. Тим поводом бисмо се на ову горућу проблематику осврнули у доњем тексту […]
Read More →
Article by Vladislav B. Sotirović: “The 1836/1844 Project of Resolving the ‘Serbian Question’”, Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies, Vol. 29, ISSN 0742-3330, 2018, Slavica Publishers, Indiana University, Bloomington, USA, pp. 1−23 […]
Read More →
The website is Dr. Vladislav B. Sotirović’s official private web platform presentation […]
Read More →
Уочи сваког 4. маја понавља се и прича о “највећој сахрани на свету“, која се користи као доказ наводне Титове величине у светским размерама. По правилу се у први план истиче долазак десетак премијера из западног света, попут Маргарет Тачер, док су у ствари многе од 124 државне делегације, у којима се налазило и 38 шефова држава или влада, чиниле такве личности чије ступање на тло Србије, у најмању руку, не би требало да служи на понос […]
Read More →
Илија Гарашанин, највећи државник наше крви, водио је преписку са свима српским земљама у циљу уједињења Српства, а не југословенства […]
Read More →
Jedan od mnogih dokaza da je Katolička crkva podržavala zločine nad Srbima je i činjenica da su trojica komandanata Jasenovca bili katolički sveštenici. Pokolje Srba u NDH organizovalo je preko 130 katoličkih sveštenika, a njih 27 lično su se „dokazali“ u klanju! […]
Read More →
Др Јоксимовић, уместо славе коју би му донела одбрана Драже Михаиловића, нашао се на удару комунистичког режима због неколико реченица које су биле и тачне и потребне, и које не би прећутао ниједан иоле частан бранилац […]
Read More →
Извод из коментара Владислава Б. Сотировића: Главно, пре свега научно-морално питање јесте детитоизација Србије и правно-формално проглашење Брозових партизана и КПЈ за највеће и најдоследније колаборационисте са фашистичким окупаторима Југославије, за директне сараднике са усташким режимом поглавника Анте Павелића као и за окупаторе Србије у јесен 1944. г. […]
Read More →
Један од првих црногорских свештеника којег ће погубити комунисти је архимандрит Никодим Јањушевић, настојатељ манастира Свети Лука у Жупи код Никшића. Убијен је у манастирском конаку јула 1941. године, да би потом његове убице опљачкале многе манастирске драгоцјености, али и личне ствари убијеног архимандрита. Тако је однешено и 16 његових одликовања […]
Read More →
Извод из коментара Владислава Б. Сотировића: Наиме, хрватска страна никада није ни могла нити ће и моћи да докаже никакву „агресију“ Србије на Липу њину у деведесетим пред неким иоле поштеним међународним судом правде из најмање три довољна разлога: […]
Read More →
Извод из коментара Владислава Б. Сотировића: Дучић је у својим оценама о Хрватима ишао чак и испред повесне науке која тек сада након неколико деценија и полустолећа признаје да је овај Херцеговац једноставно био у праву пишући о менталном устројству и психопатологији овог народа […]
Read More →
Визуелни коментар Владислава Б. Сотировића: Ко су идеолошки узори херцегбосанском Председнику (пореклом из околине усташког Бугојна) у суседној Србији […]
Read More →Академик Србољуб Живановић о комисији која је 1964. истраживала злодела у НДХ логору: После првих извештаја и само три месеца рада, све је стопирано. Убијено 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. Око 20 % жртава живо закопано […]
Read More →На данашњи дан прије 76 година основана је Независна Држава Хрватска, квислиншка нацистичка творевина која је у историју ушла као једна од најмонструознијих креација икад направљених на јужнословенском простору […]
Read More →У немогућности да оствари своје мегаломанске амбиције, Старчевић је тражио некога да свали кривицу за све хрватске проблеме и невоље. Кривца је нашао у Србима који су — културно и економски напредни, национално свесни и јаки — тада сачињавали једну четвртину становништва Хрватске […]
Read More →
Izvod iz komentara Vladislava B. Sotirovića: Na kraju možemo da zaključimo da sadizam kreatora Magnum Crimen-a iz 1941. g.-1945. g. ima svoje duboko povesno poreklo, korene i tradiciju uz opštu napomenu da su nemački građani grada Magdeburga godine 1630.-te od strane hrvatskih vojnika doživeli samo tragediju u odnosu na stotine Magdeburga duljem NDH 1941. g. – 1945. g. koji su svaki za sebe bili ništa drugo nego Danteov „Deveti krug pakla“ […]
Read More →Злочини Озне широм Србије ушли су у народна предања, али се о томе није гласно говорило. Око АТШ-а су живели људи који су по ослобођењу сваке ноћи слушали јауке и штектање митраљеза, а Цветковић каже да му се јавила жена која свом унуку није дозвољавала да се игра на кошаркашком игралишту, јер је гледала како су људи стрељани […]
Read More →Сходно ауторовој најави, требало би да у раду доминирају немачка документа. Међутим, резултат пребројавања открива изненађење, јер фусноте упућују на следеће изворе: 68 на комунистичке, 64 на немачке […]
Read More →Из Павелићеве отворене изјаве види се, не може бити боље, колико је — по мишљењу усташког шефа — геноцидна политика његове државе била надахнута Старчевићевом мишљу, чији расистички карактер Павелић и не покушава да забашури […]
Read More →
Када референдуми о ЕУ пођу “по злу”, мало се сачека, у земљу се убаце ресурси, људи и пропаганда, а онда се расписује нови. То се десило више пута […]
Read More →
Из ратног дневнику његове јединице, али и по поверљивим биографским подацима који се о њему чувају у Москви, у овом рату Броз је имао све запаженију улогу […]
Read More →
Масовна убиства грађана у Ужицу, Чачку и другим местима где су 1941. успоставили власт, комунисти су називали „другом фазом револуције“, у којој, према теорији, „треба да се изврши дефинитивни обрачун са класним непријатељем“ […]
Read More →Фотографије из 1914. г. на којима је усликан Јосип Броз Тито (крајње лево у лежећем положају) – “највећи син свих наших народа и народности” у својој првој посети Србији. Овом приликом је имао одело плаве боје шивено по последњој бечкој моди […]
Read More →
Извод из рецензије Владислава Б. Сотировића: Међутим, проблеми са овом књигом настају одмах када је у руке узме један професионално-стручни историограф (не историчар, него баш историограф) и почне да је прелистава, што је увод у читање самог текста књиге, тј. публикације. Наравно, познато је да историографи (писци историје) књиге које претендују да буду историографско-научне, прелиставају након читања Предговора (пре детаљног ишчитавања читавог текста књиге) одпозади, тј. од задње корице ка предњој, а не обрнуто што је посао историчара (препричивача историје) јер се списак повесних извора на основу којих се историографска дела пишу налази на крају а не на почетку књиге […]
Read More →Извод из чланка Владислава Б. Сотировића: Циљ овог истраживачког чланка Владислава Б. Сотировића је да допринесе комплексном проблему демистификације (култа) личности Јосипа Броза Тита (1892.−1980. г.) узимајући као истраживачки објекат расветљавање питања када је Јосип Броз Тито, као особа, владар и политичар који је много па чак и премного „задужио“ Србе нарочито у Србији, стварно рођен. За допринос расветљавању овог, сматрамо довољно битног проблема у југословенској историографији који до сада из објективних разлога није још увек адекватно решен, коришћена је пре свега примарна архивска грађа до које смо у овом тренутку могли да дођемо али и релевантна научна продукција у вези са темом истраживања овога рада […]
Read More →
