Један од првих црногорских свештеника којег ће погубити комунисти је архимандрит Никодим Јањушевић, настојатељ манастира Свети Лука у Жупи код Никшића […]
Главно, пре свега научно-морално питање јесте детитоизација Србије и правно-формално проглашење Брозових партизана и КПЈ за највеће и најдоследније колаборационисте са фашистичким окупаторима Југославије, за директне сараднике са усташким режимом поглавника Анте Павелића као и за окупаторе Србије у јесен 1944. г. […]
На крају, на жалост историографије, горњи текст врло вероватно неће имати неког већег ефекта код Златојевих субнороваца јер је узалуд говорити глувом а намигивати слепом […]
Академска србофобија се, на жалост, прелива и на масмедије, а нарочито је по овом питању инфициран интернет као најбржи, најјефтинији и најутицајнији преносилац (дез)информација […]
Од самог почетка “демократских промена“ 1990. године, невоља је била у томе што је Србија очекивала спас од оних који су је гурали у пропаст… Велику и лепу кућу Сотировића у Прекопуцу узурпирали су партизани Ђинђићи, у њој данас живи мајка Зорана Ђинђића […]
У овом тексту бисмо желели да се критички осврнемо на основну заблуду која још од комунистичког преузимања (тј. преотимања оружаним путем) власти прво у Србији, а затим и у осталим деловима Југославије 1944. г./1945. г. влада међу Југословенима […]
Једна од најсрамнијих и најтамнијих мрља (а било их је премного) у историјату југокомуниста као и животописа самопроглашеног „маршала“ јесте питање односа КПЈ/СКЈ, партизана и њиховог врховног команданта, потоњег доживотног председника своје сопствене државе према „Балканском Аушвицу“ – Јасеновцу […]
Из прилога г. Јордана Живановића „Изузеци нису правило“ (Политика, Међу нама, 14. јануар 2021. г.) могли смо још једанпут да се подсетимо традиционалног правила да победници пишу (и фалсификују) историју […]
Др Јоксимовић, уместо славе коју би му донела одбрана Драже Михаиловића, нашао се на удару комунистичког режима због неколико реченица које су биле и тачне и потребне, и које не би прећутао ниједан иоле частан бранилац […]
Причало се да је из Ужичке Пожеге избегло скоро све мушко становништво у околне шуме плашећи се одмазде […]
Народна пословица гласи: „Какав народ таква и власт“. Супротно од ове повесне народне изреке избацили бисмо модерну пост-совјетску аксиому управо дијаметрално супротне корелације: „Каква власт такав и народ“ […]
Nezavisno Kosovo, Republika Vojvodina, Nezavisni Sandžak, tzv. „Crnogorska nacija“ – ove ekstremističke ideje nastale su pod okriljen KPJ. Catena mundi otkriva kako su komunisti razbili državu srpskog naroda […]
Тако је иронијом судбине Хрватска постала прва земља бивше Југославије која је расписала потерницу за једним партизаном. Иронијом судбине јер су комунисти после рата највеће чистке правили у Србији, где то питање никад није дошло на дневни ред […]
Књига коју југословенски брозомби-повесничари не користе […]
Четнички потпуковник Жарко Тодоровић, под командом генерала Драже Михаиловића, био је прави јунак по коме је снимљен култни филм „Валтер брани Сарајево“ […]
Уочи сваког 4. маја понавља се и прича о “највећој сахрани на свету“, која се користи као доказ наводне Титове величине у светским размерама […]
Као и сваког 20 октобра у последњих двадесетак година, домаћа јавност и даље остаје подељена по питању да ли су Брозови партизани уз круцијалну помоћ Стаљинове Црвене армије „ослободили“ или „окупирали“ Београд и Србију 1944. г. Тим поводом бисмо се на ову горућу проблематику осврнули у доњем тексту […]
Šiptarske severnoalbanske brđane su naravno odvajkada privlačila veoma plodna kosovsko-metohijska polja koja su bila naseljavana od strane Šiptara zajedno sa stokom (uglavnom ovcama) u talasima a bila svakako daleko pitomija od čitave gorštačke Albanije […]